Hrvatska: Premijer Plenković smatra da sredstva za oporavak namenjena Hrvatskoj nisu u opasnosti

Hrvatska: Premijer Plenković smatra da sredstva za oporavak namenjena Hrvatskoj nisu u opasnosti

Premijer Hrvatske, Andrej Plenković, rekao je u petak novinarima da mu je žao što se epidemija COVID-19 dogodila za vreme hrvatskog predsedavanja Savetom Evrope, zbog čega su planirane aktivnosti morale biti zaustavljene.

“Žao nam je zbog toga, imali smo sjajan plan da emancipujemo evropska pitanja u Hrvatskoj, posebno u hrvatskom društvu, političkom životu, ali i prema građanima, ali pandemija COVID-19 radikalno je promenila način održavanja sastanaka i sastanaka na Nivo unije”.

Dodao je da milijarde evra namenjene Hrvatskoj iz plana EU za oporavak od coronavirusne krize nisu dovedene u pitanje uprkos prigovorima nekih zemalja članica na plan od 750 milijardi evra.

Na video-konferenciji u petak, lideri EU će prvi put raspravljati o planu za oporavak “EU sledeće generacije” i predlogu novog sedmogodišnjeg budžeta, ukupne vrednosti 1.850 milijardi evra.

Visini plana oporavka od 750 milijardi evra, koji je predložila Evropska komisija, protivi se takozvana štedljiva četvorka – Austrija, Danska, Holandija i Švedska.

Više od deset milijardi evra namenjeno je Hrvatskoj u periodu od četiri godine, od čega su tri četvrtine bespovratnih sredstava, a jedna četvrtina povoljni zajmovi.

Govoreći uoči današnje video-konferencije, Plenković je rekao da sredstva namenjena Hrvatskoj nisu ugrožena.

“Definitivno ne. Mislim da možemo biti zadovoljni uzimajući u obzir da su kriterijumi kojima se vodila EK prilično sveobuhvatni, a takođe je činjenica da su dve najuticajnije zemlje, Nemačka i Francuska, podržale (predsednicu EK) Ursulu von der Leyen”, naglasio je Plenković.

“Mislim da će konačni dogovor biti vrlo blizu onome što je danas na stolu. Ne očekujem neke veće promene.”

“Štedljiva četvorka” ne želi da se sredstva predviđena planom oporavka daju kao grant, već kao zajmovi.

Postoji i nezadovoljstvo nekih članova grupe Prijatelji kohezije koji se boje da će dobiti manje novca i da će više sredstava otići u zemlje koje su imale probleme i pre krize.