Hrvatska priprema skoro 600 projekata iz poljoprivrede za evropske fondove

Hrvatska priprema skoro 600 projekata iz poljoprivrede za evropske fondove

U Hrvatskoj je pripremljeno skoro 600 poljoprivrednih projekata za podnošenje zahteva za finansiranje iz novog evropskog fonda za oporavak, od kojih je jedna trećina gotovo završena, izjavila je u ponedeljak ministarka poljoprivrede Hrvatske, Marija Vučković.

„Pre otprilike 20 dana pokrenuli smo postupak za prijave u bazi razvojnih projekata koji se odnose na poljoprivredu i od juče smo dobili skoro 600 projektnih prijava, od kojih su za jednu trećinu već potvrđeni glavni projekti ili su pripremili sve neophodna dokumentacija o nacrtu“, rekla je Vučković novinarima u Briselu, gde je prisustvovala sastanku ministara poljoprivrede EU.

Dodala je da su mali poljoprivrednici, lokalna uprava i prerađivačka industrija predložili svoje projektne prijave.

Hrvatska može da računa na 200 miliona evra iz EU sledeće generacije za poljoprivredu, dok se projekti ruralnog razvoja takođe mogu finansirati iz opšte koverte koju je Hrvatska dobila u okviru tog plana. U tu svrhu je izdvojeno oko 9,4 milijarde evra, od čega je 5,94 evra bespovratnih bespovratnih sredstava.

U narednom sedmogodišnjem budžetskom periodu, Hrvatskoj je na raspolaganju 4,7 milijardi evra za poljoprivredu: 4,5 milijardi evra iz finansijskog okvira 2021 – 2027 i dodatnih 200 miliona evra iz plana oporavka, a taj iznos treba potrošiti u naredne dve do tri godine, navodi HINA.

Ministri EU razgovarali su o ozelenjavanju procesa poljoprivredne proizvodnje kako je predložio Zeleni sporazum Evropske komisije, a koji bi trebalo da omogući EU da postane klimatski neutralna do 2050. godine.

Ministarka Vučković rekla je da se Hrvatska zalaže za dobrovoljni pristup tom pitanju „jer želimo sprečiti vraćanje novca u budžet“.

Objasnila je da jednogodišnje „eko-šeme“ nose rizik da moraju vratiti sredstva koja se ne troše na ciljeve zaštite životne sredine i klime, dok su mere iz drugog stuba poljoprivredne politike za ruralni razvoj višegodišnje i ne stvaraju taj rizik.

„Na osnovu nekih najvažnijih pokazatelja ne zaostajemo u primeni eko-standarda, ali s obzirom na usvajanje procedura i propisa, bojimo se da će sredstva možda morati da se vrate. Inače, Hrvatska može biti primer koliko doprinosi ekološkim i klimatskim ambicijama i biodiverzitetu. Verujem da se moramo koncentrisati na produktivnost i zaštititi male poljoprivrednike “, rekla je Vučković.