Hrvatska: Prognoza Evropske komisije nešto bolja nego ranije

Hrvatska: Prognoza Evropske komisije nešto bolja nego ranije

Evropska komisija je u svojoj najnovijoj ekonomskoj prognozi za Hrvatsku objavljenoj u sredu smanjila projekciju rasta BDP-a za 2021. godinu na 5.0 posto (sa 5,3 posto u ranijim izveštajima), ali je takođe povećala prognozu rasta BDP-a zemlje za 2022. na 6,1 posto (sa 4,6 posto).

Prema ekspertima Komisije, hrvatski BDP bi se trebao proširiti i premašiti nivo pre pandemije do 2022. godine. U prošloj godini hrvatski BDP smanjio se za 8 procenata.

Međutim, izveštaj kaže da su najnovije prognoze „izložene velikim pozitivnim i negativnim rizicima“.

„Negativni zavise od toga koliko će pandemija koronavirusa biti obuzdana u Hrvatskoj i na njenim turističkim tržištima na vreme letnje sezone, dok slabi administrativni kapaciteti predstavljaju rizik za brzu apsorpciju evropskih fondova. Pozitivni rizici su jači rast izvoza robe i brži oporavak u sektoru usluga“, izvestila je agencija Hina, pozivajući se na saopštenje Evropske komisije.

Očekuje se da će se oporavak zasnivati prvenstveno na hrvatskoj turističkoj industriji, potrošnji domaćinstava i investicijama.

Javne finansije, koje su ozbiljno pogođene krizom uzrokovanom mkoronavirusom, trebale bi se postepeno oporavljati 2021. i 2022. godine, kada se očekuje da će odnos javnog duga prema BDP-u „umereno opadati“, rekla je Komisija. “Postigavši novi maksimum od 88,7% BDP-a 2020. godine, odnos duga trebalo bi da nastavi silazni put, mada sporije nego u pretkriznom periodu, jer vlada nastavlja da akumulira deficite da bi podržala oporavak. Dug se očekuje da padne ispod 83% BDP-a do 2022. godine“.

Očekuje se da će deficit opšte države pasti na 4,6 procenata 2021. godine, sa 7,4 procenta 2020. godine, i da će dalje pasti na 3,2 procenta BDP-a 2022. godine.

„Hrvatsko tržište rada dobro je prebrodilo krizu s obzirom na smanjenje ekonomije jer je bilo zaštićeno hitnim merama pomoći“, navodi se u izveštaju, a Evropska komisija predviđa „umereno pozitivan razvoj“ na tržištu rada sa stopom nezaposlenosti koja će se verovatno smanjiti sa prošlogodišnjih 7,5 odsto na 7,2 odsto 2021. i 6,6 odsto 2022. godine.

Izvoz robe trebao bi imati koristi od jake potražnje u ključnim hrvatskim trgovinskim partnerima i premašiti njihov nivo pre pandemije već 2021. Prema tome, nakon naglog pada 2020. godine, trgovinski bilans bi se trebao poboljšati, ali i dalje biti znatno ispod nivoa pre pandemije u 2022. Stanje tekućeg računa bi trebalo da ostane blago negativno do kraja 2022. godine.

Očekuje se da će inflacija merena HICP-om blago rasti i dostići 1,3% u 2021. i 2022., vođena cenama energije i prerađene hrane.