Hrvatska: Promocija “Srpskog sveta” dodatno destabilizuje delikatne odnose

Hrvatska: Promocija “Srpskog sveta” dodatno destabilizuje delikatne odnose

U svom izveštaju za period 2020.-21., hrvatska Sigurnosno-obavještajna agencija (SOA) kaže da je Hrvatska sigurna i stabilna demokratija, ali upozorava na porast ekstremizma i radikalizma zbog pandemije COVID-19, izveštavaju hrvatski mediji u ponedeljak.

Svedoci smo najveće pandemije u savremenoj istoriji, koja je izazvala neviđene poremećaje u svakodnevnom životu i ogromnu štetu globalnoj ekonomiji, rekao je u uvodnom delu direktor SOA -e Daniel Markić.

Pandemija je dodatno povećala ekstremizam i radikalizam, posebno zbog dezinformacija i teorija zavere koje se tiču odgovora Evrope na krizu i efikasnosti demokratskih i liberalnih političkih i društvenih sistema, navodi se u sedmom izveštaju SOA -e.

SOA je takođe pratila sve veću svetsku dominaciju geopolitičkih promena i nadmetanja, kao i jačanje ekonomskih, političkih i vrednosnih izazova liberalnim demokratijama u međunarodnom poretku.

Klimatske promene sve više pokazuju svoje posledice, kaže se u izveštaju.

Izveštaj ukazuje na to da su nezapadni akteri aktivni u jugoistočnom susedstvu Hrvatske i da su reforme usmerene na postizanje evropskih standarda spore.

Zapadni Balkan je i dalje opterećen nedovršenim stabilizacijskim procesima i nerešenim međudržavnim i međuetničkim pitanjima, kao i poteškoćama u ostvarivanju evropskih integracija zbog nedovoljnih reformi.

Nepovoljni politički i ekonomski uslovi olakšavaju jačanje radikalnih i ekstremnih tendencija, kao i rascepe u krhkim društvima, a socijalne i međuetničke tenzije mogu dovesti do incidenata, posebno u zajednicama sa nerešenim međuetničkim odnosima.

Bosna i Hercegovina je i dalje politički nestabilna, prvenstveno zbog različitih pogleda njenih konstitutivnih naroda na budući ustavni i pravni sistem zemlje.

Neuspeh u postizanju srpsko-albanskog sporazuma o Kosovu nastavlja da doprinosi nestabilnosti u regionu i društvenom raskolu u Crnoj Gori, gde stranke anti-NATO, prosrpske i proruske orijentacije imaju značajnu političku moć u odnosu na suverenističke, prozapadnih snaga, izaziva posebnu neizvesnost na Zapadnom Balkanu.

U regionalnom kontekstu, neki državni zvaničnici u Srbiji promovišu koncept „srpskog sveta“ kao jedinstva srpske političke populacije i jedinstvene političke i državne zajednice svih Srba u jugoistočnoj Evropi u kojoj svi Srbi treba da slede jedan politički pravac, tj. Srbije.

Promocija takvih ideja od strane najviših zvaničnika Srbije dodatno destabilizuje delikatne međuetničke i međudržavne odnose u jugoistočnoj Evropi, posebno u pogledu BiH i Crne Gore.

Organizovani kriminal u ovom delu Evrope dodatno je pojačan širenjem ilegalnih aktivnosti, dok žarišta poput Sirije i Libije i dalje predstavljaju izvore nestabilnosti i pretnji.

Sajber tehnologije olakšale su kibernetičke napade velikih razmera sa ciljem krađe državnih i industrijskih podataka, dok se ilegalna migracija enormno povećala u jugoistočnoj Evropi, sa stotinama hiljada migranata.

SOA upozorava da su sajber napadi koje sponzoriše država sve češći u špijunaži.

Ti napadi imaju na meti pažljivo odabrane ciljeve koji su unapred dobro proučeni, a izvode ih grupe APT (Advanced Persistent Threat) koje sponzorira država i koje su blisko povezane sa bezbednosnim i obaveštajnim sistemima pojedinih zemalja. Takvi sajber napadi prvenstveno su usmereni na zemlje članice EU i NATO.

Poslednjih godina Hrvatska je na meti desetina sajber napada koje sponzorišu druge države. Najveći broj njih su pokušaji proboja u informaciono -komunikacione sisteme Ministarstva spoljnih i evropskih poslova i Ministarstva odbrane.

SOA zaključuje da sajber otpornost postaje ključ nacionalne bezbednosti u digitalnoj eri.

Protekli period obilježilo je i stvaranje, brzo širenje i teritorijalni poraz Islamske države, najveće terorističke organizacije na svetu, a agencija je takođe pratila kako su širenje demokratskih vrednosti u svetu zamenjene autoritarnim tendencijama povratka hladnoratovskih tenzija, špijunaže i širenja lažnih vesti i propagande.

Trenutno nema identifikovanih direktnih terorističkih pretnji hrvatskim institucijama, građanima ili interesima terorističkih grupa, a pretnja od organizovanih napada terorističkih grupa još je niska, ali nikada se ne može isključiti mogućnost terorističkog napada (prvenstveno nezavisnih napadača).

Iako su ISIL i Al Kaida značajno oslabljeni i njihovi kapaciteti za izvođenje spoljnih operacija i napada smanjeni, oni ostaju pretnja Evropi. U državama članicama EU, nivo pretnje od islamističkog terorizma varira od niskog u zemljama Centralne i Istočne Evrope do srednjeg ili visokog u većini zapadnoevropskih zemalja.