Hrvatska: Raste broj pacijenata sa mentalnim poremećajima

Hrvatska: Raste broj pacijenata sa mentalnim poremećajima

Zastupnik u hrvatskom Parlamentu Tomislav Tomašević iz platforme „Mi možemo! u petak je, povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, rekao da broj psihijatrijskih pacijenata u Hrvatskoj raste zbog pandemije koronavirusa ali da ne postoji nacionalna strategija za poboljšanje medicinskih i socijalnih usluga za te pacijente.

„Broj pacijenata sa mentalnim poremećajima raste sve više, ali uprkos tome, od 2016. godine nismo imali strategiju za poboljšanje mentalnog zdravlja koja bi predviđala instrumente primene i finansiranje medicinskih i socijalnih usluga“, rekao je Tomašević novinarima, prenosi HINA.

Podsetio je na procene Svetske zdravstvene organizacije koje kažu da će depresija postati najrasprostranjenija bolest u Hrvatskoj i ostatku svijeta do 2030. godine, napominjući da se o ovom problemu vrlo malo razgovaralo.

“Zbog stigme koja ide uz mentalne poremećaje, ljudi kriju svoje probleme … a fokus javnosti ili fokus političkih debata nije na temama poput mentalnog zdravlja,” upozorio je on.

To se mora promeniti, jer će “nova normalnost” izazvana pandemijom koronavirusa imati velike posledice na mentalno zdravlje stanovništva, rekao je on.

Lider stranke Nova levica Ivana Kekin, koja radi kao psihijatar u KBC Zagreb, upozorila je da u Hrvatskoj već duže vreme nije uloženo dovoljno u mentalno zdravlje.

“SZO je nedavno objavila studiju koja pokazuje da je tokom pandemije u 93% zemalja sveta kvalitet zdravstvenih usluga u oblasti mentalnog zdravlja opao, a Hrvatska nije izuzetak”, rekla je Kekin.

Upozorila je da se od nedavno u zemlji zatvaraju psihijatrijska odeljenja, poput onog u zagrebačkoj bolnici KB Dubrava, dok se prostor za psihijatrijske pacijente u KBC Zagreb smanjuje zbog zemljotresa 22. marta.

„Umesto da se širimo i investiramo u infrastrukturu, mi se „skupljamo“, a usluge postaju sve manje dostupne“, upozorila je ona.

Znamo da će vakcina za koronavirus biti spremna na zimu ili eventualno na proleće, ali vakcina za depresiju, napade panike, alkoholizam i samoubistvo ne postoji i neće je ni biti, rekla je ona.

Prvi korak trebalo bi da bude usvajanje nacionalne strategije za povećanje ulaganja u preventivne i mobilne timove, a mi se moramo odmaknuti od modela lečenja gde je većina hroničnih pacijenata hospitalizovana, rekla je Kekin.