Hrvatska spremna za Šengen

Hrvatska spremna za Šengen

Evropski parlament usvojio je u četvrtak rezoluciju u kojoj se navodi da je Hrvatska ispunila sve uslove za Šengen, al ii traži da otkloni nedostatke u pogledu pružanja obuke graničnom osoblju i da ustraje u temeljitoj proceni poštovanja osnovnih prava.

Tokom posete Hrvatskoj u novembru 2020. godine, Komisija je ponovo potvrdila da su ispunjeni neophodni uslovi za primenu pravne tekovine Šengena, kaže se u rezoluciji Evropskog parlamenta, usvojenoj sa 505 glasova za, 134 protiv i 54 uzdržanih .

Većina hrvatskih poslanika u Evropskom parlamentu, glasali su za rezoluciju. Dvojica koji su glasali protiv su evropski poslanik Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) Ladislav Ilčić i nezavisni poslanik Mislav Kolakušić.

Parlament je takođe pozvao Hrvatsku da otkloni utvrđene nedostatke, posebno u pogledu obuke osoblja, broja službenika i kapaciteta da zaštiti kopnenu granicu, te da istraje u detaljnoj proceni poštovanja osnovnih prava nakon ponovljenih izveštaja nevladinih organizacija i mediji o zlostavljanju, nasilju i vraćanju migranata od strane graničnih policajaca.

U tom kontekstu, dokument pozdravlja uspostavljanje nezavisnih mehanizama za praćenje delovanja policijskih službenika prema ilegalnim migrantima i podnosiocima zahteva za međunarodnu zaštitu.

Hrvatska očekuje da bi njeno članstvo u šengenskom prostoru moglo biti na dnevnom redu tokom slovenačkog predsedavanja EU u drugoj polovini ove godine, rekao je krajem maja hrvatski premijer Andrej Plenković.

U oktobru 2019. Komisija je rekla da je Hrvatska ispunila kriterijume za pridruživanje šengenskom prostoru, dok je početkom juna pozvala zemlje EU da Hrvatsku prime u šengenski prostor.

Sve zemlje EU, osim Hrvatske, Bugarske i Rumunije, članice su Šengena, kao i četiri zemlje koje nisu članice EU – Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn.

U rezoluciji se takođe kaže da i dalje postoje navodi o nasilju nad migrantima, uključujući one koji traže međunarodnu zaštitu, kao i o nelegalnim vraćanjima na spoljnim granicama EU, ali nijedna država članica nije izričito navedena.

U tom kontekstu, naglašava se da EU nema razvijen mehanizam za nadgledanje osnovnih prava na svojim spoljnim granicama, koji bi trebalo da se promene.

Parlament je duboko zabrinut zbog stalnih i ozbiljnih izveštaja o nasilju i vraćanjima migranata na spoljnoj granici, uključujući odlaske iz jedne države članice u drugu, a zatim u treću zemlju.