Hrvatska završila predsedavanje Dunavskom strategijom

Hrvatska završila predsedavanje Dunavskom strategijom

“Regije dunavskog područja značajno se razlikuju zbog čega su Dunavskoj strategiji potrebni projekti koji bi poboljšali socijalnu i ekonomsku sliku i stvorili ujednačenije regije u smislu njihovog razvoja,” rekao je ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman na otvaranju parlamentarne videokonferencije Dunavske strategije čija je ovogodišnja tema „Pametna rešenja za održivi razvoj”.

Hrvatski sabor i predsednik Odbora za regionalni razvoj i fondove Europske unije Marko Pavić domaćini su sedme parlamentarne konferencije Strategije EU-a za dunavsku regiju, u okviru hrvatskog predsedavanja tom strategijom. Ovom konferencijom završeno je hrvatsko predsedavanje i koje je preuzela Slovačka.

“Regije dunavskog područja značajno se razlikuju u smislu inovacija, socijalnog napretka i ekonomskog razvoja. Zbog toga postoji potreba za projektima koji bi povećali broj radnih mesta, doprineli rastu i poboljšali socijalne i ekonomske uslove te stvorili otpornije i ujednačenije regije”, rekao je ministar Grlić Radman.

“Dunav je vekovima poveznica srednje i istočne Evrope, povezuje 100 miliona ljudi dunavske regije gde ekonomske, socijalne i kulturne međuveze utiču na njihov svakodnevni život”, kazao je Grlić Radman, koji se nalazi na čelu Dunavske komisije.

Rekao je da je pandemija koronavirusa, uz sve njene kratkoročne i dugoročne posledice koje se još ne mogu u celini sagledati, pokazala “koliko smo kreativni i u kojoj meri smo sposobni za brzo delovanje”.

“Danas smo više povezani i međusobno zavisni nego ikad pre. U trenutku ovog sastanka naše su zemlje snažno pogođene novim valom koronavirusa. Ne znamo još točno obim posledica pandemije ali možemo proceniti da će biti velike i dugoročne”, istakao je on.

Grlić Radman je podsetio da su na nedavno održanom devetom godišnjem forumu Dunavske strategije, kada se govorilo o novom sedmogodišnjem finansijskom okviru EU, podržani zajednički projekti koji podržavaju održivi razvoj, digitalizaciju i inovacije. Stavljen je i fokus na zdravstvene aspekte.

Dunavska strategija predstavlja integrirani okvir za saradnju država dunavskog rečnog sliva i čine je 14 država: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Moldavija, Nemačka (Bavarska, Baden−Wuerttemberg), Rumunija, Slovačka, Srbija, Ukrajina, Češka, Slovenija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.