HRW i nekoliko drugih nevladinih organizacija kritikovali Hrvatsku

HRW i nekoliko drugih nevladinih organizacija kritikovali Hrvatsku

Čini se da nedavno najavljeni hrvatski mehanizam za praćenje granica, koji ima za cilj da omogući nezavisno nadgledanje graničnih operacija prema ljudskim pravima, ne zadovoljava standarde potrebne za obezbeđivanje njegove efikasnosti i uspeha, smatra osam organizacija za ljudska prava i humanitarnu pomoć.

U zajedničkom saopštenju za javnost, objavljenom na službenoj veb stranici Human Rights Watch-a, naglašeno je da bi svaki mehanizam za praćenje granica trebao biti nezavisan u zakonu i praksi i imati dovoljno resursa i snažan mandat za praćenje operacija vezanih za granicu bilo gde na teritoriji države. Trebalo bi da bude u stanju da obezbedi da se sva dokumentovana kršenja ljudskih prava blagovremeno i u potpunosti istraže i da efikasno ukase na odgovornost onih koji su odgovorni za kršenja i pristup pravdi za svakoga čija su prava povređena.

“Nedavni izveštaji medija i službene izjave o novoosnovanom mehanizmu za praćenje granica u Hrvatskoj, međutim, izazivaju ozbiljnu zabrinutost, posebno u pogledu mandata, efikasnosti i nezavisnosti tog tela. Hrvatska vlada je objavila da su pregovori o mehanizmu završeni , ali nije javno otkrila dalje detalje o njegovoj strukturi ili funkcionisanju”, naglašava se u saopštenju za javnost koje su potpisali Amnesty International, Are You Syrious, Center for Peace Studies (CMS), Danish Refugee Council, Human Rights Watch, International Rescue Committee, Refugee Rights Europe i Save the Children.

Na osnovu informacija koje su dobile grupe, mandat mehanizma bio bi ograničen na policijske stanice oko granice, granične prelaze i sabirne centre. Budući da se velika većina dokumentovanih nezakonitih postupaka odvija izvan hrvatskih službenih graničnih prelaza, policijskih objekata ili formalnih procedura, te duboko unutar teritorije zemlje, bilo kakva geografska ili proceduralna ograničenja u nadzoru granica stvorila bi slepe mrlje i omogućila nastavak kršenja, smatraju ove organizacije.

“Nedavne smernice Komiteta Saveta Evrope za sprečavanje mučenja jasno stavljaju do znanja da efikasan nadzor ljudskih prava na granicama zahteva neograničen pristup pograničnim područjima bez najave, relevantnoj dokumentaciji i navodnim žrtvama. Takođe zahteva da se organi angažuju direktno sa tužilaštvima i drugima koji imaju informacije relevantne za istragu, uključujući međunarodne organizacije, civilno društvo i medije“, navodi se u dokumentu.

Istraga o kršenju osnovnih prava od strane policije, graničara ili drugih državnih službenika politički je osetljiva. Da bi se obebedila verodostojnost i efikasnost mehanizma, potrebno je uključiti nezavisne institucije ili organizacije sa iskustvom u praćenju – poput organizacija civilnog društva, agencija Ujedinjenih nacija i nacionalnih institucija za ljudska prava – koje finansijski ne zavise od vlade.

Svaki sporazum o nacionalnom mehanizmu u Hrvatskoj koji nije u skladu sa ovim standardom i najboljom praksom postavio bi negativan presedan za buduće mehanizme nadgledanja granica i ozbiljno narušio opredelenje Evropske komisije da stavi tačku na kršenje spoljnih granica, saopštila je grupa.

“S obzirom na ozbiljne zloupotrebe na hrvatskoj granici koje su detaljno dokumentovale organizacije za zaštitu ljudskih prava i mediji, te presedan koji bi hrvatski mehanizam za praćenje granice mogao stvoriti za druge zemlje članice Evropske unije, ključno je da Evropska komisija obezbedi da zaista može poslužiti kao model za poštovanje ljudskih prava na nacionalnim granicama. Komisija bi trebala aktivno preispitati i proceniti mehanizam kako bi obezbedila da hrvatske vlasti uspostave sistem koji može verodostojno pratiti poštivanje zakona EU u graničnim operacijama i treba pružiti političku i finansijsku podršku samo sistemu koji ispunjava gore navedene standarde”, rekla je grupa nevladinih organizacija.

Dalje, hrvatske vlasti trebale bi bez odlaganja objaviti relevantne delove sporazuma o saradnji koji sadrže detalje o strukturi i funkcioniranju nezavisnog nadzornog mehanizma i omogućiti neophodnu javnu raspravu o ovom važnom procesu.

Komisija bi takođe trebala izvršiti pritisak na Hrvatsku da prekine kršenje osnovnih prava na svojim granicama i pružiti čvrste dokaze o potpunoj istrazi navoda o kolektivnom povratku i nasilju nad migrantima i tražiocima azila na njenim granicama.