Svako jutro Artem, regrutni oficir iz jednog grada na istoku Ukrajine, započinje svoj radni dan na poslu koji je postao sinonim za kontroverzu u zemlji pogođenoj ratom.
Nakon jutarnjeg sastanka Artemov tim odlučuje gde će sprovoditi regrutaciju. Neki idu u kafiće, restorane ili noćne klubove – mesta na kojima se najčešće okupljaju mladići sposobni za vojnu službu. Potraga za novim vojnicima tada započinje.
– Ponekad je to kao suočavanje sa pacovom koji je sateran u ćošak – rekao je Artem za britanski Telegraf, opisujući situacije u kojima mladiće odvode u kombije kako bi ih prevezli u regrutne centre.
– Čak i dok su u vozilu, pružaju otpor. Oni koji se opiru često prete našim ljudima ili njihovim porodicama – dodaje.
Ukrajinska vojska suočava se s ozbiljnim nedostatkom ljudstva, dok ruska vojska beleži najveće napredovanje od početka rata.
Sjedinjene Države sada pritiskaju Ukrajinu da smanji starosnu granicu za mobilizaciju s 25 na 18 godina.
Artem i njegov tim ključni su u ovom procesu jer broj ljudi koje mogu dovesti na front direktno utiče na sposobnost Ukrajine da se odbrani.
Regrutacija izaziva strah među mladima
Artem radi za Teritorijalni centar za regrutaciju i socijalnu podršku (TCC), ali o svom poslu ne priča ni porodici ni prijateljima.
Kontroverzna praksa TCC-a postala je tema javnih rasprava nakon što su se na društvenim mrežama pojavili video zapisi u kojima ljudi u uniformama zaustavljaju muškarce na ulicama i odvode ih u vojsku.
Hitna mobilizacija pretvorila se u igru skrivača između TCC-ovih oficira i mladih muškaraca koji izbegavaju regrutaciju.
Na Telegram kanalima dele se informacije o lokacijama na kojima se oficiri pojavljuju, a muškarci pokušavaju da izbegnu gradska središta i javni prevoz, gde bi mogli da ih uhvate.
Oficiri poput Artema često se u javnosti prikazuju kao nemilosrdni regruteri koji koriste brutalne metode kako bi ispunili svoje mesečne kvote.
Strah i neizvesnost
Jedan od korisnika Telegram kanala Vrijeme Kijeva, 35-godišnji Vasilij, ispričao je za britanski Telegraf kako izbegava da izađe iz kuće osim kad je to apsolutno nužno.
– Muškarci između 25 i 40 godina jednostavno su nestali s ulica. Ako vas uhvate, to je jednosmerna karta, nema jasnog roka koliko dugo ćete služiti, a često je ishod vrlo tragičan – kaže Vasilij.
Strah od regrutacije duboko je ukorenjen u svakodnevici.
Mnogi izbegavaju saobraćajna čvorišta, tržnice, parkove i druga mesta gde se najčešće sprovodi regrutacija.
Telegram kanali s više od 100.000 pretplatnika dele upozorenja o lokacijama na kojima operišu oficiri, obeležavajući sigurna područja simbolom sunca, a rizična crvenim uzvicima.
“Sada razmišljam – ili oni ili ja”
Artem, 28-godišnji suprug i otac jednog deteta, priznaje kako mu je na početku bilo teško da se suočava s otporom muškaraca koje regrutuje. S vremenom je naučio da odvoji emocije od posla.
– Na početku sam osećao sažaljenje prema ljudima koje zaustavljamo, ali s vremenom sam naučio da kontrolišem emocije. Sada razmišljam – ili oni ili ja – kaže Artem.
Njegov tim svakodnevno proverava dokumente muškaraca u starosti od 18 do 60 godina.
Mnogi imaju valjane isprave koje ih izuzimaju iz službe – poput dokaza o povredama, studiranju ili volontiranju.
Ipak, falsifikovani dokumenti takođe su u opticaju, a neki su spremni da plate hiljade dolara za lažne potvrde.
Nakon privođenja muškarci se šalju na medicinske preglede.
Oni koji prođu pregled odlaze na obuku, a zatim na front.
Artem priznaje kako više ne dopuštaju muškarcima da se vrate kući po stvari jer se mnogi ne bi nikad vratili.
– U nekim slučajevima oduzimamo mobilne telefone kako bismo sprečili komunikaciju – dodaje.
Uprkos kritikama, Artem kaže kako veruje da je bolje raditi za TCC nego izbegavati regrutaciju.
– Neko mora obaviti ovaj posao. Na kraju dana, to je samo posao – zaključuje.
(Kurir.rs/Index.hr/Preneo: V.M.)
