IBNA / Analiza – Izbori u Turskoj: Turci idu na birališta siromašniji

IBNA / Analiza – Izbori u Turskoj: Turci idu na birališta siromašniji

Erdoganova nacionalistička retorika i strah od poraza u Ankari i Istanbulu

Kada je 2002. godine na vlast došao Recep Tayyip Erdogan, bruto prihod Turske po glavi stanovnika iznosio je samo 3.500 USD. Uz impresivnu ekonomsku politiku i lojalnost pravilima slobodne ekonomije, BDP per capita u 2013. godini dostigao je 12.500 dolara. Od tada, turska ekonomija je doživela niže stope rasta sa najlošijim vrednostima koje su zabeležene 2018. godine. Turci su postali siromašniji i njihovi prihodi su pali na 9.385 dolara, što se u osnovi vraća na nivo iz 2008. godine. Ova činjenica nije zaboravljena u vladinim krugovima i zato pokušavaju da usmere opšte mišljenje u Turskoj na druga pitanja, s obzirom da 31.marta dolaze opštinski izbori.

Predsednik zemlje, Recep Tayyip Erdogan, drži dva do tri politička skupa i nastupa na televiziji na dnevnoj osnovi. U svojim izjavama, on govori o mogućnosti da se Aja Sofija pretvori u džamiju i da više ne bude muzej, kao što je danas, okrivljuje opoziciju tvrdeći da ima veze sa PKK, koristi nacionalističke termine “kaurini koji su bačeni u Ismirsko more”. Istovremeno, on govori o promeni u izgradnji velikih gradova i optužuje Istanbul da je ispunjen neboderima, uprkos činjenici da je od 1994. godine imao kontrolu nad ovom opštinom.

Džepovi se prazne

Međutim, dok pokušavaju da uspostave neki red u svakodnevnom životu, turski građani osećaju znakove krize koja je pogodila Tursku, uprkos uveravanjima vladinih funkcionera.

Inflacija je premašila 25%, bankarske kamatne stope rastu na 20%, stotine kompanija su podnijele zahtev za zaštitu od kreditora, smatra se da su građevinske kompanije došle na korak od bankrota, a turska lira od početka godine pala za 12% i skoro 40% od 2017. godine. Skupoća se oseća na svim nivoima i zbog toga su u poslednja dva meseca na štandovima na državnim pijacama otvoreni štandovi za prodaju paradajza, krompira i voća ispod cene.

Ozalov sindrom iz 1989. godine

Vladini krugovi se plaše onih birača koji glasaju na osnovu svog ekonomskog napretka i kažnjavaju bez upozorenja. Takav fenomen se dogodio 1989. godine, kada je tadašnji premijer Turgut Ozal, za koga se smatralo da dominira političkom scenom, vidio da njegova stranka prima samo 21,75% glasova na opštinskim izborima. Birači su ga kaznili zbog inflacije koja je premašila 50%, što je značilo da su, uprkos ekonomskom rastu, Turci bili siromašniji.

Naravno, stope vladajuće AKP neće dostići tu tačku i sigurno će biti više od 45%, ali šansa za poraz u tri glavne opštine u Turskoj je noćna mora koju pokušavaju da izbegnu. Ankete pokazuju da postoji velika šansa da će Recep Tayyip Erdogan izgubiti opštinu Ankara, koja je pod njegovom kontrolom od 1994. godine. Ako se ne desi ništa nepredviđeno, kandidat opozicije Mansour Iavas biće pobednik.

U Istanbulu, vladajuća stranka ima neznatnu prednost, ali gotovo svi anketari se slažu da će savez AKP-MHP dostići smanjen broj glasova u odnosu na predsedničke izbore 2018. godine kada je dobio 52,6% glasova. Kako bi podstakao Istanbul, Erdogan je pitao bivšeg premijera i predsednika parlamenta, Binali Iildirima, da bude kandidat vlade na predstojećim izborima, a sama ta činjenica sprečava opoziciju da stavi Grad pod svoju kontrolu.

Prema kompaniji KOMSAR Pollster, savez AKP-a sa MHP-om u opštini Ankara dobiće 46,11%, dok će savez CHP-Iyi Parti biti na 51,88%.

U Istanbulu, KOMSAR predviđa marginalnu pobedu AKP-MHP sa 50,2%.

Kontrola opština u Turskoj je od velike važnosti jer imaju ogromne nadležnosti, od infrastrukture, transporta, sakupljanja smeća do vodosnabdevanja, kao i snabdevanja gasom, što pomaže da se stvore odnosi sa potrošačima i otvori put za desetine hiljada regruta.

Smatra se da je nacionalistička retorika koja se moe čuti poslednjih dana, rezultat pokušaja ponovnog ujedinjenja konzervativnih birača.

Cena pozajmica je dostigla 1000%

Turska lira je ušla u nove “avanture”, sa troškovima državnih pozajmica koji se povećavaju na 1000% na londonskim svap tržištima.

Smatra se da je to oštro povećanje pokušaj turske vlade da spriječi obezvređivanje lire. Za razliku od prethodna dva dana i uprkos visokim kamatnim stopama, lira je u sredu pala za 3,5%. Devalvacija je u četvrtak dostigla 3%.

“Onima koji se bave takvim aktivnostima uoči izbora, znamo vaš identitet. Znamo šta vi radite. Budite svesni da ćemo vam nakon izbora poslati teški račun”, rekao je Erdogan.

Međutim, većina ekonomskih analitičara procenjuje da bi turska vlada nakon opštinskih izbora trebala poduzeti mere reorganizacije. Nakon nedeljnih izbora, Erdogan neće imati izbore u narednih 4,5 godina. Dakle, on će imati priliku da sprovede bilo koji program ekonomske reorganizacije. To je učinio 2008. godine. Ali, tada su investitori verovali turskoj ekonomiji i institucijama.

Iskusni ekonomski analitičari procenjuju da će ekonomska budućnost Turske biti određena američko-turskim odnosima. Možda je to razlog zašto je Erdogan u svom televizijskom intervjuu rekao da će se posle izbora sastati sa Donaldom Trampom ili će američki predsednik posetiti Tursku. Međutim, očekuje se da će prvo putovanje u inostranstvo biti u Moskvu, početkom aprila. Pitanje kupovine ruskog protivvazdušnog sistema S-400, i način na koji će Ankara upravljati time, će takođe odrediti odnose sa SAD i ekonomsku budućnost zemlje, koja ima direktnu potrebu za novim investicijama.

U anketama, međutim, rezultat je određen ljudima koji će odlučiti ne na osnovu geostrateških kretanja, već prema tome koliko novca ide u njihove džepove. Opštinski izbori su često upozoravajuća poruka bez ikakvog uticaja na državnu upravu. I pošto se Erdogan i njegovo osoblje plaše kazne ili upozorenjana glasanju, mnogo su uložili na svoj predizborni govor o teoriji o “opstanku zemlje” ./ ibna