IBNA Intervju sa Albankom koja se kandidovala za belgijski parlament

IBNA Intervju sa Albankom koja se kandidovala za belgijski parlament

Imala je 12 godina kada se zajedno sa porodicom preselila u Belgiju. Studiranje je bila njena strast, a politička karijera je težnja koja joj pomaže da krene napred.

Alketa Selimaj, ima 30 godina i poreklom je iz Vlore. Sada očekuje da postane najnoviji član belgijskog parlamenta.

Međutim, njena politička karijera nije počela danas. Godine 2012. imenovana je za političkog savetnika predsednika frankofonskog parlamenta u Briselu. Selimaj trenutno radi sa bivšim premijerom i ministrom unutrašnjih poslova Belgije. Prošle godine, na lokalnim izborima, Selimaj je bila kandidat Civilnog pokreta za humanističku alternativu, ona je članica desničarske stranke CDH koja ima 9 mesta u predstavničkom domu i 4 mesta u Senatu federalnog parlamenta Belgije. Ova stranka ima predstavnike u sva tri belgijska regiona i mesto u Evropskom parlamentu.

U ovom ekskluzivnom intervjuu za IBNA Media Group, gospođa Selimaj govori o ovom retkom iskustvu albanskedržavljanke koji se kandiduje za parlament neke evropske zemlje.

Kako je vaša počela politička karijera u Belgiji?

Kao i mnogi moji sunarodnici, otišla sam sa svojom porodicom iz Vlore kada sam imala samo 12 godina. Diplomirala sam pravo i evropske studije. U avgustu 2012. godine počela sam da radim kao politički savetnik za predsednika frankofonskog parlamenta u Briselu. Trenutno radim sa bivšim belgijskim premijerom i ministrom unutrašnjih poslova. Takođe sam uključena u rad stranke kao sekretar za međunarodne odnose za mlade. Prošlog oktobra, takođe sam učestvovala na lokalnim izborima održanim u Briselu i izabrana za odbornika u ovoj opštini.

Stranka CDH vas je takođe imenovala za kandidata na izborima 26. maja u Belgiji. Da li ste to očekivali ili vas je iznenadilo jer je konkurencija u zemlji sa razvijenom demokratijom intenzivna?

Konkurencija je uvek intenzivna. Stranka je odlučila da pruži priliku motivisanim mladim ljudima koji žele da donesu nove ideje. Kao što sam rekla, već godinama sam uključena u stranački rad i stranka veruje.

U Belgiji postoji velika zajednica Albanaca. Kakve odnose imate sa njima i koliko su vam Albanci pomogli na tom putu?

Da, zajednica je veoma važna i veoma integrisana. Kao i većina njih, i ja sam sačuvala jake veze sa svojom domovinom, Albanijom. Takođe sam upoznala mnoge Albance radeći u ambasadi, lobirajući za njihovu dobrobit u Belgiji, ali i lobirajući za integraciju Albanije u Evropsku uniju. Ja sam jedan od osnivača prve organizacije albanskih žena u Briselu, “Albelges” i član nekoliko drugih udruženja kao što su “Konitza” i “Albalife”. S obzirom da sam u politici dugi niz godina, mnogi od njih nisu bili iznenađeni da sam ja kandidat na izborima, smatrajući ga koherentnim nastavkom mog političkog angažmana. Nadam se njihovoj podršci.

Da li se susrećete sa predrasudama belgijskih političara ili belgijske zajednice zbog toga što ste Albanka ili je to suprotno?

Ne, to je upravo suprotno. Ja služim kao model integracije u njihovo društvo. Barem za moju stranku. Nikada nisam osetila predrasude, iako znam da ovaj fenomen postoji.

Svaki Albanac bi želeo da vidi Albanca u političkoj prestonici Evrope. Kakvu poruku ili kakvo obećanje imaš za njih?

Da ću nastaviti da radim za njihovu dobrobit, podržavajući ih i zastupajući ih u saveznom parlamentu. Integracija Albanije u Evropsku uniju je takođe jedan od mojih najvećih prioriteta i ja ću nastaviti da lobiram za to.

Verujem da ste pratili politička zbivanja u Albaniji. Kakve utiske je politička klasa u Albaniji ostavila vama u smislu vizije koju ima za budućnost zemlje? Albanija je doživela velike promene tokom poslednjih godina, ali politička klasa ostaje ista. Mora postojati promena. Navikla sam na politiku u Belgiji, gdje političari razgovaraju i pronalaze kompromis. Albanijom dominira “dvostranački” sistem i borba ličnih ega, a ne borba ideja. Ali na kraju, ljudi su oni koji plaćaju cenu.

Albanija se nada otvaranju pregovora o pridruživanju sa EU u junu. Da li Albanci trebaju biti optimistični ili moraju učiniti više?

Uverena sam da je budućnost naše zemlje u Evropi. Ali moramo uraditi mnogo više. Držim se političke partije u kojoj je obrazovanje glavni prioritet. Kada vidim situaciju u Albaniji, način na koji se tretiraju studenti i kada razmišljam o integraciji zemlje u Evropsku uniju, to mi ostavlja gorak ukus.

Zašto ste odlučili da uđete u politiku? Možda je još rano, ali da li ste ikada razmišljali o povratku u Albaniju u budućnosti?

Nakon rada u različitim organizacijama, odlučila sam da uđem u politiku, jer sam to videla kao način da unapredim svoja uverenja. Da budem iskren sa vama, često sam o tome razmišljala. Sa iskustvom koje sam stekala ovde, ako se vratim u Albaniju, ja bih se fokusirala na prava žena, demokratizaciju i obrazovanje.