Indeks demokratije: Članice EU imaju najveći indeks demokratije na Balkanu

Indeks demokratije: Članice EU imaju najveći indeks demokratije na Balkanu

Economist’s Intelligence Unit objavio je rang listu zemalja prema indeksu demokratije za 2020. godinu.

Indeks demokratije meri stanje demokratije u 167 zemalja, od toga 166 suverenih država i 164 država članica Ujedinjenih nacija.

Prema rangiranju 2020. godine, velika većina zemalja, 116 od ukupno 167 (skoro 70%), doživela je pad ukupnih vrednosti u odnosu na 2019. godinu.

Samo 38 (22,6%) se popravilo, dok je još 13 stabilno, a njihovi rezultati su ostali nepromenjeni u odnosu na 2019. U rangiranju je bilo nekih impresivnih poboljšanja, ali i dramatičnih padova.

Na Balkanu je Albanija nadograđena iz „hibridnog režima“ 2019. u „demokratiju s nedostacima“ 2020. godine.

Kipar, Slovenija, Grčka, Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija i Albanija klasifikovane su kao „manjkave demokratije“, dok Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Turska ostaju u kategoriji „hibridni režim“.

Slovenija, Grčka, Rumunija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Turska napredovale su na lestvici.

Kipar, Hrvatska i Srbija ostali su stabilni, dok su Bugarska i Severna Makedonija pale na rang listi.

Sve zemlje, osim Slovenije, Albanije, Crne Gore i Turske, koje su poboljšale svoj rezultat, zabeležile su pad ukupnog rezultata.

„Manjkave demokratije“

Preciznije, Kipar je na 34. mestu na rang listi sa ocenom 7,56 i izlazi kao najdemokratskija zemlja među „manjkavim demokratijama“ u regionu jugoistočne Evrope. Ostaje u istoj poziciji sa smanjenjem demokratije za 0,03 u odnosu na 2019. godinu.

Slovenija se popela za jedno mesto na rang listi i sa 36. je na 35. mestu, dok u ukupnom plasmanu beleži porast sa 7,50 u 2019. na 7,54 u 2020.

Grčka se popela za dva mesta na rang listi i sa 39. mesta u 2019. godini porasla je na 37. u 2020. godini, ali sa smanjenjem ukupnog rezultata koji je sa 7,43 u 2019. godini pao na 7,39

Bugarska je pala na 52. mesto sa rezultatom 6,71, sa 47. mesta u 2019. godini i 7,03 poena.

Hrvatska je ostala stabilna na rang listi, zauzevši 59. mesto sa smanjenjem svog rezultata, jer je sa 6,57 pala na 6,50.

Rumunija je poboljšala plasman, popevši se sa 63. na 62. mesto, ali takođe imajući i smanjeni rezultat, jer je postigla 6,40 sa 6,49 u 2019.

Srbija je ostala stabilna na 66. mestu, ali sa padom u bodovima jer je dobila 6,22 u poređenju sa 6,41 prethodne godine.

Grupu „manjkavih demokratija“ upotpunjuje nova država u ovoj kategoriji, Albanija, koja se popela za 8 mesta od 2019. godine, zauzimajući 71. mesto sa 79 i povećavajući svoj rezultat na 6,08 sa 5,89 u 2019. godini.

„Hibridni režimi“

Prva država u grupi „hibridnih režima“ je Severna Makedonija, koja je pala za jednu poziciju, zauzevši 78. mesto, sa 77. koliko je bilo 2019. godine, takođe beležeći pad ukupne ocene, koja je sa 5,97 u 2019. godini pala na 5,86 u 2020.

Crna Gora je zabilježila porast i na poziciji i na plasmanu, jer je sa 84. mjesta u 2019. godini porasla na 81. mjesto, dok je u ukupnom plasmanu sa 5,65 na 5,77.

Bosna i Hercegovina se popela za 101. mjesto, od 102. sa blagim gubitkom u ukupnom poretku, primivši 4,84 od 4,86 ​​u 2019.

Konačno, Turska zauzima 104. mesto, napravivši skok od šest mesta na rang listi i sa 110. mesta popela se na 104. mesto za 2020. godinu, beležeći rast ukupnog rezultata sa 4,09 na 2020. godine, na 4,48. / Ibna