Indeks rodne ravnopravnosti u Crnoj Gori niži je nego u EU

Indeks rodne ravnopravnosti u Crnoj Gori niži je nego u EU

Prema izveštaju Globalnog indeksa rodne ravnopravnosti, Crna Gora je postigla rezultat od 55 od 100 bodova. Sa takvom vrednošću indeksa, koja je izračunata prvi put, ova zemlja je ostvarila niži rezultat od proseka u EU od 67,4.

Najniži indeks rodne ravnopravnosti izmeren je u domenu moći, dok je najveći jaz u rodnoj ravnopravnosti u domenu novca i moći. Najmanje razlike su vidljive u oblastima zdravlja i rada.

Indeks omogućava praćenje napretka u prevazilaženju nejednakosti u šest ključnih domena: rad, novac, znanje, vreme, snaga i zdravlje, kao i dve dodatne dimenzije: nasilje i unakrsne nejednakosti. Konferenciju je otvorio potpredsednik Vlade Zoran Pažin koji je naglasio da je borba za ravnopravnost važan deo emancipacije crnogorskog društva.

„Jasno je da našem društvu danas treba više razumevanja i više saradnje zasnovane na vrednostima koje nas ujedinjuju, bez obzira na sve naše razlike. Pre svega, to je jačanje i zaštita naših univerzalnih ljudskih prava i sloboda, uključujući unapređenje položaja i prava žena u crnogorskom društvu“, savetovao je Pazin.

Prema rečima šefa odela za saradnju u Delegaciji Evropske unije u Crnoj Gori Hermanna Spitza, izveštaj pomaže u napredovanju politika u pravcu veće jednakosti spolova.

„Važno je redovno izračunavati indeks kako bi se procenio rodni jaz koji treba da se reši. Pomaže nam da procenimo da li ekonomije i društva napreduju, što ne bi bilo moguće ako se polovina talenata stanovništva ne razvije i ne iskoristi. Indeks nam takođe može pomoći da imamo pouzdanije i sveobuhvatnije podatke o rodnoj ravnopravnosti za razvoj boljih politika zasnovanih na dokazima“, rekao je Spitz.

Spitz je naglasio da, iako u Crnoj Gori ima više žena nego muškaraca, žene su i dalje koncentrisane na manje plaćene poslove. Žene su takođe znatno više opterećene kućnim poslovima.

„Na kraju, želim naglasiti da je važno promeniti zakonodavstvo, ali i kulturu i odnos prema količini vremena utrošenog na neplaćeni domaći rad i negu, što bi trebalo da bude uravnoteženije između žena i muškaraca“, zaključio je Špic.

Zaposlene žene suočavaju se sa nizom diskriminatornih praksi na radnom mestu, dok je majčinstvo i dalje jedna od najčešćih prepreka za napredovanje u karijeri. Žene su često potisnute u slabo plaćene sektore i zanimanja, uprkos uspehu u obrazovanju. Razlika u primanjima to potvrđuje (žene primaju 14% -16% manje plate od muškaraca za isti angažman).

„Kao i u EU, vrednost Indeksa za Crnu Goru ukazuje da je, uprkos činjenici da u zdravstvu još nije postignuta puna jednakost, zemlja na dobrom putu. Takođe, kao i u EU, najveći pomak treba napraviti u domenu moći. Detaljna analiza koju pruža indeks trebalo bi da omogući kreiranje ciljanih politika koje će dati adekvatan odgovor na ta pitanja“, rekla je Virdžinija Langbak, direktorica Evropskog instituta za ravnopravnost polova.