Intervju/IBNA-Ditmir Bushati: Izgleda da su lideri EU zaboravili svoju odluku iz 2003. godine u Solunu

Intervju/IBNA-Ditmir Bushati: Izgleda da su lideri EU zaboravili svoju odluku iz 2003. godine u Solunu

Bivši albanski ministar spoljnih poslova Ditmir Bushati, u ekskluzivnom intervjuu za IBNA, govori o grčko-albanskim odnosima, pristupnim pregovorima i proširenju EU, promeni granica, prisustvu spoljnih aktera na Balkanu, upotrebi istorije u spoljnoj politici ali i njegovoj političkoj budućnosti.

Gospodine ministre, vi ste jedan od retkih koji tako dobro poznaje put pristupanja Albanije EU. Koji faktori su doprineli odlaganju početka pristupnih pregovora?

U današnje vreme je teško reći da li je činjenica da dobro poznajem put ovog procesa prednost ili ne zbog brzine procesa pristupanja zemalja regiona u EU. Proces pristupanja zemalja zapadnog Balkana EU karakterišu dvosmislenost i polovne obaveze. To se jasno pokazalo posebno nakon finansijske krize 2008. godine. Od tada su odnosi EU sa zapadnim Balkanom retko na putu ekonomske konvergencije i brze evropeizacije. Ove dve komponente su jasno povezane. Neophodni su za stvarnu transformaciju zapadnog Balkana ka članstvu u EU.

Vaše pitanje me podseća na preporuke Međunarodne komisije za Balkan, kojom je 2006. godine predsedavao bivši italijanski premijer Đulijano Amato. Pitanje tada više nije glasilo „Šta treba učiniti sa Balkanom?“, već „Koje bi bili pravi politički instrumenti za Balkan da sustigne ostatak Evrope i da bude uveden u EU“. Upravo ovaj element nedostaje ako se analizira način na koji se EU odnosi prema zapadnom Balkanu. Umesto da govorimo o „evropskoj perspektivi“, vreme je da radimo na „članstvu u EU“, izbegavajući običan jezik za obične građane. Ne zaboravimo da se strateški interesi EU na neki način preklapaju i sa interesima zapadnog Balkana.

U zaključku, ako moram da napravim listu želja za 2021. godinu, želeo bih da vidim početak puta za pristupanje Albanije i Severne Makedonije, koji je već trebalo da se završi; bezvizni režim za Kosovo; novi ritam i kvalitet u procesu pristupanja Crne Gore i Srbije EU; Plan ekonomskih investicija koji je usvojila EU trebalo bi da bude uslovljen poštovanjem demokratije, vladavine zakona, kao i merila u prioritetnim oblastima. Gore pomenuti koraci stvorili bi novu dinamiku u odnosima između EU i zapadnog Balkana.

Bugarsko protivljenje početku pregovora za Severnu Makedoniju, zbog istorijskih razlika, takođe utiče na evropsku perspektivu Albanije. Verujete li da je moguće razdvojiti proces pristupanja dve zemlje? Kako ova odluka može uticati na dalju politiku proširenja EU na zapadni Balkan?

Iako se teoretski gledano proces proširenja zasniva na takozvanom „principu regate“, ova rasprava bila je prilično prisutna pre dve godine, gde su se čuli glasovi koji podržavaju brži proces pristupanja Severne Makedonije EU. Danas imamo potencijalno suprotan scenario, odvajanje Albanije od Severne Makedonije. Očekujemo da vidimo da se naši susedi koji su deo EU aktivno zalažu i pokazuju političku mudrost u ovom procesu. Dovođenje bilateralnih pitanja u proces pristupanja EU ozbiljno dovodi u pitanje kredibilitet procesa proširenja za čitav region. Revizija metodologije proširenja trebalo bi da bude praćena kohezivnijim pristupom i koherentnijim akcijama institucija EU i država članica EU. Integrisanje zemalja zapadnog Balkana u EU bio bi korak ka postizanju kompletiranja EU. Na kraju, to bi značilo da se projekat evropskih integracija konsolidovao u konkretan politički prostor sa preciznom granicom na kontinentalnom nivou.

Istorijske razlike između balkanskih zemalja u velikoj meri su odredile i politiku država i njihove bilateralne odnose. Da li je normalno u 21. veku da istorija određuje politiku? Kako mislite da možemo da izbegnemo tenzije i oblikujemo zajedničku i mirnu budućnost na Balkanu?

Vaše pitanje me podseća na mudrog čoveka koji je takođe bio kolega dugi niz godina, Nikos Kotzias. Često nas je podsećao, ministre spoljnih poslova, na različitim forumima da „ne bismo smeli biti zarobljenici istorije“. Istina je da su istorija i geografija ključni elementi u oblikovanju spoljne politike. Međutim, za praktičare spoljne politike nije dovoljno da zastupaju nacionalne stavove na osnovu istorijskih potreba. Ne možemo da prepišemo istoriju, ali možemo da stvorimo povoljno okruženje za prevazilaženje bilateralnih sporova. Na primer, u slučaju „Prespanskog sporazuma“, obe države, Grčka i Severna Makedonija, odlučile su da prevaziđu bilateralni spor koji je oslobodio put za članstvo Severne Makedonije u NATO-u, a nadamo se i za proces pristupanja EU.

Balkan je region u kome se moćne sile takmiče kako bi razvile svoj uticaj. SAD, Rusija, Kina i EU usmerile su pažnju na region. Da li ovaj interes na kraju pomaže tom području?

Jugoistočna Evropa je uvek bila šahovska tabla geopolitičkog takmičenja. Međutim, ne bismo smeli da pogrešimo stavljajući sve moćne glumce u isti koš. Uticaj nezapadnih političkih aktera u regionu postao je jedan od najčešće korišćenih argumenata i, kako se čini, jedan od glavnih pokretača angažovanja EU sa regionom.

SAD rade ruku pod ruku sa EU kada je reč o agendi demokratizacije i transformacije našeg regiona. Uloga SAD-a bila je posebno bitna za članstvo nekih zemalja zapadnog Balkana u NATO-u. Bezbednosno, američka uloga u regionu ostaje nezamenljiva.

S druge strane, nezapadnjački moćni akteri su u poslednje vreme prilično prisutni kroz „diplomatiju vakcina“ i „dužničku diplomatiju“. Oni imaju svoj uticaj i u regionu. Njihova politička i ekonomska težina ne mogu se poklapati sa težinom EU. Međutim, EU bi trebalo da jasno identifikuje aktivnosti spoljnih aktera u njihovom ponašanju sa zemljama zapadnog Balkana, koje su u suprotnosti sa vrednostima i standardima EU, imenuju ove efekte i drže vlade odgovornim za kršenje svojih obaveza prema pravilima EU. Istovremeno, EU bi trebalo da uključi zemlje zapadnog Balkana u svoje strategije prema Kini i Rusiji i u pristupu EU Bliskom Istoku, regionu Zaliva i drugim oblastima tekućih sukoba.

Da li vas plaši promena granica koja je nedavno došla u javnost putem „non-paper“ -a ili se smatra razvojem događaja koji bi mogao, pod određenim okolnostima, osloboditi napetost koja je izgledna?

Na samitu 2003. godine u Solunu, lideri EU doneli su dalekovidnu stratešku odluku da celom regionu ponude članstvo u Uniji. Nažalost, čini se da su lideri EU to zaboravili. Tok non-papera sa non-autorima o prekrajanju sadašnjih granica direktna je posledica činjenice da je proces proširenja zastao; integracioni okvir za region je oslabio. Socijalno-ekonomska entropija, demografska pretnja i demokratsko odstupanje na zapadnom Balkanu ne mogu se rešiti prihvatanjem ideja iz 19. veka u kontekstu 21. veka.

Usredsredimo se malo na ideju ujedinjenja Albanije i Kosova. Zašto bi se takva ideja sprovodila, jer se na prvi pogled stiče utisak da će ona izazvati domino nekontrolisanih situacija i možda novu eksploziju nacionalizma?

Zaista ne znam zašto se ovo ponovo nameće kao pitanje. Albanija je članica NATO-a i trebalo bi da nastavi da konsoliduje svoj demokratski i ekonomski sistem kako bi bila deo porodice EU. Kao što je rekao naš poznati pisac Ismail Kadare: „Evropa je prirodna država Albanije. Jedina”. U isto vreme, Kosovo mora da dovrši i konsoliduje svoj projekat državnosti. Na ovaj način, uloga Albanaca u demokratskoj stabilnosti i integraciji zemalja zapadnog Balkana u EU i dalje će biti ključna.

Jedan od problema u albanskoj spoljnoj politici su odnosi sa Grčkom. Vredno ste radili sa bivšim grčkim ministrom Nikosom Kotziasom kako biste postigli dogovor o nekoliko otvorenih pitanja. Zašto niste uspeli? Da li su razlike ipak tako velike?

Ne bi bilo pošteno reći ili definisati čitav proces koji smo sproveli zajedno sa Nikosom Kotziasom, pod nadzorom premijera Albanije i Grčke, kao proces koji nije dao rezultate. Puno smo radili na obnavljanju poverenja između odgovarajućih timova i zemalja. Poverenje je važan element u međunarodnim odnosima, kao u svakodnevnom životu kada stupate u kontakt sa nekim ili u projektu. U ovoj ambiciji uspeli smo uspešno da se pozabavimo nekim pitanjima koja imaju praktičan efekat za građane. Svakako, ima još nerešenih pitanja koja treba rešiti. Vreme je sazrelo za hrabro i odlučno kretanje napred u odnosima. Potrebna je vizija koja gleda u budućnost kako bi se oslobodila potencijalna energija albansko-grčkih odnosa.

Hteo bih da vas pitam nešto o vašoj budućnosti i vašoj političkoj budućnosti. Gospodine ministre, niste bili kandidat na poslednjim izborima u Albaniji, ali ste i dalje aktivni političar. Možete li sa nama podeliti svoja razmišljanja o svojoj političkoj budućnosti.

Pa, istina je da neću biti deo sledećeg parlamenta, a vi znate da je parlament najvažnije mesto na kome se odvija politika. Ipak, nameravam da nastavim sa svojim političkim i građanskim angažmanom u javnom životu nadajući se da će moj doprinos biti vredan. / ibna