Jevreji sa Kosova podržavaju novi sporazum njihove države, u kojoj su muslimani većina, i Izraela

Jevreji sa Kosova podržavaju novi sporazum njihove države, u kojoj su muslimani većina, i Izraela

Za Florija Dedonija, člana male jevrejske zajednice na Kosovu, povod za slavlje je vest da njegova zemlja uspostavlja formalne diplomatske veze sa Izraelom.

Do prošle nedelje Izrael je bio među desetinama zemalja koje nisu priznale teritoriju sa većinskim muslimanskim stanovništvom između Albanije i Srbije.

„Kad neko sazna da sam Jevrej, obično negde tokom razgovora pita zašto nas Izrael ne priznaje“, rekao je Dedoni. „Sad se napokon to događa, a osećaj je svečan. Plus, više ne moram da objašnjavam.“

Izraelsko podrazumevano priznanje Kosova deo je trosmernog sporazuma koji je sapšte u Beloj kući 4. septembra. Prema sporazumu, Srbija, koja polaže pravo na vlasništvo nad kosovskom teritorijom i borila se protiv međunarodnog priznanja kosovske deklaracije o nezavisnosti 2008. godine, složila se da sarađuje u nekim ekonomskim pitanjima sa vladom otcepljenog regiona.

Dogovorom je predviđeno da će obe zemlje otvoriti ambasade u Jerusalimu – razvoj događaja koji Izrael i Sjedinjene Države guraju napred, uprkos protivljenju Palestinaca i Evropske unije, koji kažu da grad treba priznati kao glavni grad Izraela tek nakon mirovnog sporazuma sa Palestincima.

Sjedinjene Države su jedna od 116 zemalja koje priznaju Kosovo, naciju bez izlaza na more sa oko 1,8 miliona stanovnika sa površinom otprilike upola manjom od Nju Džersija. Kina, Rusija i Indija, između ostalih sila, nisu. Smatra se da je njihovo nepriznavanje, kao i ostalih važnih zemalja, uključujući Španiju, Izrael, Maroko i Ukrajinu, pitanje doslednosti: Oni se plaše podsticanja jednostranih deklaracija o nezavisnosti na teritorijama koje kontrolišu.

Ali stav Izraela da ne prizna ovu državu je nailazio je na nerazumevanje na Kosovu, čiji su ljudi u velikoj meri proamerički raspoloženi i imaju dugu tradiciju filo-semitizma. Tokom Drugog svetskog rata, Kosovari i Albanci su spasavali lokalne Jevreje i pomogli izbeglicama koje su bežale iz drugih zemalja koje su okupirali nacisti.

„Ironično je što nas Izrael ne priznaje“, rekao je kosovski predsednik Hashim Thaci 2016. godine u intervjuu za Inet.

Dvanaestogodišnja kosovska potraga za priznanjem i dosledno protivljenje velikih svetskih sila naveli su Dedonija i njegovu suprugu na pitanje da li je to najbolje mesto za podizanje njihovog sedmogodišnjeg sina Liora. Dedoni je tehnički inženjer i član Jevrejskog diplomatskog kora Svetskog jevrejskog kongresa.

„Otvaraju se sve vrste pitanja, uključujući pitanja viza i putovanja, kada veći deo sveta ne priznaje vašu zemlju i pasoš“, rekao je Dedoni. „Želimo da Kosovo uspe ali, uz sve poteškoće, pitali smo se da li će ikada postati potpuno priznata zemlja, jer želite da svom detetu pružite najbolji početak u životu.“

Dedonijevi već nekoliko godina razmišljaju o imigraciji u Izrael, ali novo izraelsko priznanje njihove zemlje i očigledna prilagodljivost Srbije normalizaciji odnosa sa Kosovom daju im “novu nadu” da ostanu na mestu, rekao je on.

Nejasno je da li će Izrael zvanično priznati Kosovo mimo ispunjenja uslova oko ambasade – anonimni srpski izvor rekao je za The Times of Israel da bi zvanična deklaracija o priznanju „uništila“ odnos Izraela sa Srbijom.

Ali, u svakom slučaju, vest je dala novu energiju za lokalnu jevrejsku zajednicu od 100-tinjak ljudi, koja ima sedište u kosovskoj prestonici Prištini, iako tamo nema sinagogu. Njeni članovi sastaju se na večerama za Sabat i na praznicima u hotelu u Prištini koji je u vlasništvu Albanca, muslimana koji se zanima za židovstvo – posebno za kabalu i duhovnu knjigu Zohar, rekao je Dedoni.

„Trenutno vlada atmosfera uzbuđenja u zajednici,” dodao je.

Kosovski Jevreji takođe vole Donalda Trampa. Američki predsednik nije poznat po popularnosti u muslimanskim zemljama, gde mnogi veruju da u sebi ima antimuslimanski animus, između ostalog i zato što je naredio ograničene putne vize za građane nekoliko zemalja sa većinskom muslimanskom većinom.

Ali u anketi Galup-a iz 2018. godine, podrška Trampu bila je oko 75 posto na Kosovu, veća nego bilo gde drugde u Evropi (sledi Albanija, sa 72%). U ovogodišnjoj anketi Gallupa, ocena odobrenja na Kosovu porasla je na 82%, ponovo najviša u Evropi.

Dedoni to pripisuje izveštajima o diplomatskim sporazumima koji su potekli ovog meseca.

Na Kosovu, „Tramp je Amerika, a Amerika, a takođe i Izrael, zalažu se za uspeh i slobodu“, rekao je Dedoni . / ibna

Izvor: The Times of Israel