back to top
NaslovnicaAlo.rsKako je NATO pobijedio rat protiv SRJ: General otkriva detalje "Ovako su...

Kako je NATO pobijedio rat protiv SRJ: General otkriva detalje “Ovako su to odradili…”

Dvojica autora upoznala su se na doktorskim studijama na njujorškom univerzitetu Kolumbija, a njihov zajednički doktorat na temu agresija NATO na SRJ iz 2002. godine u naučnoj i medijskoj javnosti prvi je otkrio skrivenu prirodu oružanog napada zapadne Alijanse na suverenu zemlju.

Dr Kurmon, u razgovoru za “Novosti”, u trenutku kada obeležavamo 25 godina od bombardovanja SRJ, ističe da u naučnoj studiji koju je potpisao sa Ribnikarom stoji da je takozvani demokratski Zapad uz pomoć NATO izvršio zločinačku agresiju bez presedana, u jednom od najasimetričnijih ratova u ljudskoj istoriji. Omer snaga iznosio je 600 prema 1 (u najboljem slučaju), ali u tom ratu ciljevi nisu postignuti dotad nezabeleženim kinetičkim ratom, nego političkim dogovorom. Kada smo kontaktirali sa profesorom Kurmonom na Katoličkom univerzitetu u Lilu, bio je prijatno iznenađen jer smo ga se setili i podsetili na značajno delo s početka njegove karijere.

Zločinačka agresija vojnog pakta jedan od najasimetričnijih ratova u istoriji

- Advertisement -

U međuvremenu, njegov naučni ugled je dodatno porastao, a predavao je istoriju na mnogim univerzitetima, od Pariskog do univerziteta u Kini, Kanadi, Južnoj Koreji. I, danas kada NATO obeležava 75 godina postojanja, profesor Kurmon se za naš list priseća kako je zajedno sa Ribnikarom ocenio agresiju koju je Alijansa vodila protiv SRJ:

– U doktoratu postoji nekoliko zaključaka o ovom sukobu. Jedan je da je to bila prva NATO intervencija u 50 godina postojanja Alijanse osnovane 1949. Zatim, činjenica je da je ovaj rat, od strane NATO, u potpunosti vođen iz vazduha i da je prošao bez njegovih žrtava. Ipak, sukob je doveo do nezavisnosti Kosova nekoliko godina kasnije i rezultirao rastom jaza između članica NATO i Rusije, što se reflektovalo 2014. na Krimu i od 2022. u Ukrajini. Možda još važnije je da je ovaj sukob pokazao karakteristike asimetričnog rata, sa snažnim akterom (NATO) naspram slabije države (Jugoslavije).

– Jugoslovenska vojska se nije uključila u borbe kako je NATO očekivao, što je rezultiralo nesposobnošću snaga Alijanse da zauzmu teren i obezbede svoje prisustvo na zemlji. Jednostavno, Beograd nije odustao (uglavnom iz političkih razloga) i rat je mogao da traje mnogo duže, sa neizvesnim rezultatima.

*Ovakav ishod je bio glavni predmet vašeg interesovanja?

– To je bila karakteristika koja je Darka i mene najviše zanimala, pogotovo što se ponavljala u mnogim sukobima iz prošlosti, ali i u novije vreme, kao u Iraku ili Avganistanu. Jači tvrdi da je pobedio, ali ne može da sprovede novu bezbednosnu paradigmu i kontroliše teritoriju, kada slabija strana ima hrabrosti da se upusti u asimetrično ratovanje.

- Advertisement -

*Disertacija “Asimetrični ratovi – Kosovo” izazvala je medijsku pažnju javnosti u Francuskoj i u svetu?

– Objavljena je u Francuskoj nekoliko meseci pre nego što je prevedena na srpski, u leto 2002, a ažurirana verzija objavljena je 2009. godine, obe kod istaknutih izdavača. Dobila je veliku pažnju, posebno u strateškim krugovima. Više od dve decenije kasnije, još se identifikuje kao referenca u ovoj oblasti.

*Tokom pisanja upoznali ste se sa najrelevantnijim srpskim vojnim i političkim izvorima. Kakav je vaš utisak?

– Ribnikar je bio zadužen da se približi srpskim izvorima, pošto je paralelno radio na doktorskoj tezi u Parizu. Zajedno smo imali mnogo sastanaka kako bismo identifikovali najzanimljivije izvore koji bi pothranili naše teze o asimetričnom ratovanju. Kao istoričar, uradio sam isto što se tiče istorijskih pozadina. To je veoma dobar primer savršenog povezivanja kompetencija.

Sukob doveo do nezavisnosti Kosova i rezultirao rastom jaza između članica NATO i Rusije

*Da li ste imali predrasude prema “genocidnim Srbima” u ratovima devedesetih?

– Moja savest mladog Evropljanina navela me je da u julu 1991. otputujem, ne razmišljajući o mogućim posledicama, u Sloveniju i Hrvatsku. Tek godinama kasnije, nakon rata u Bosni, prvi put sam proputovao ostatak Zapadnog Balkana. To nije moja oblast stručnosti, ali sam, kao i svi, bio prestravljen povratkom nasilju u Jugoslaviji devedesetih godina. Ipak, nikada nisam verovao u manihejski tretman sukoba (dobro protiv zla).

*Posle 1999. godine usledio je sumrak međunarodnog prava?

– Zanimljivo, sa Darkom sam se sreo 1998-1999, dok smo bili studenti na Kolumbija univerzitetu. Kosovski rat smo pratili iz SAD, sa strahom da će imati štetne posledice. Nakon što sam se vratio u Francusku, pridružio sam se IRIS, jednom od najuglednijih francuskih istraživačkih centara i fokusirao se na međunarodni poredak koji je usledio nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. u Njujorku. Stvari su se promenile kada su SAD pokrenule rat u Iraku bez mandata UN, i to je izazvalo ne samo skepticizam u pogledu sposobnosti Ujedinjenih nacija da oblikuju svetski poredak, već i opozicije između velikih sila i svih vrsta aktera, državnih i nedržavnih.

Idealno i realno

A Šta znači svet pravila, a šta svet međunarodne pravde?

– Svet pravila je svet u kome živimo, gde svaki akter pokušava da unapredi svoje pozicije i nametne svoja pravila. Svet međunarodne pravde je idealna situacija u kojoj se svi događaji shvataju bez pristrasnosti i u nastojanju da se pronađe kompromis prihvatljiv za sve strane. Da li je ikada postojao? Imali smo nade i očekivanja devedesetih, sigurno, ali nas je stvarnost demantovala.

Koje su karakteristike svetskih sukoba posle 11. septembra 2001, nakon izbacivanja UN iz odluka o ratu i miru?

– Kao rezultat toga, napadnuti se bore, čak i sa najvećom mogućom vojskom i vojnom nadmoći. Ne možete kupiti njihova srca i umove. Asimetrični sukobi su bili stalni deo naše istorije, ali su postali norma u međunarodnoj bezbednosti nakon završetka Hladnog rata i devedesetih godina, decenije pune nade, koju zapadne sile, nažalost, nisu uspele da iskoriste u cilju jačanja međunarodnog prava.

Palestina je danas strašno sudilište. Kako niko ne može da zaustavi rat, pa ni Međunarodni sud pravde?

– Tu, zapravo, nema ništa novo, ali je karakteristika sukoba velika mobilizacija takozvanog globalnog juga. Uvek sam bio zapanjen ćutanjem arapskih zemalja, i drugih, pred situacijom u Palestini. Ali sa aktuelnim sukobom, čini se da se stvari menjaju, u svetlu talasa dezapadnjaštva koji gura nekoliko aktera da se suprotstave statusu kvo. Optužba za genocid koju je formulisala Južna Afrika i koju podržava oko 50 država pred Međunarodnim sudom pravde je zanimljiv pokazatelj rastućeg jaza između Zapada i globalnog juga. To neće zaustaviti nasilje u Palestini, ali kada primetite da su SAD jedina zemlja koja se protivila rezolucijama UN može se doći do zaključka da se tzv. američki poredak bliži kraju. Dobre vesti? Ne naročito, jer donosi više neizvesnosti i možda haosa.

Američki poredak bliži se kraju, to nisu nužno dobre vesti, ide više neizvesnosti i haosa

Kosovo je kolevka Srba. Zašto Zapad okreće glavu od ovih činjenica?

– Kao što znate, zapadne zemlje su podeljene po ovoj temi. Naravno, teško je odgovoriti na ovo pitanje, ali ja bih rekao da to pokazuje razliku u oceni međunarodnih odnosa zasnovanih na pravu ili istoriji. Ako uzmete u obzir druge konflikte ili krize, primetićete istu tešku ravnotežu u našem razumevanju problema, a samim tim i u akciji povodom toga. Da li je Krim ukrajinski ili ruski? Da li Južno kinesko more pripada nekome posebno? Da li bi Koreja trebalo da se ponovo ujedini, i ako da pod kojim režimom? Da li su granice afričkih država pravedne? Odgovori na ova pitanja leže u uvažavanju prava u odnosu na istoriju. Mogu vam dati primer ovde u Francuskoj. Kolevka frankovskog kraljevstva je uglavnom u severnoj Francuskoj, ali i Belgiji i manjim delom u Holandiji i Nemačkoj. Ipak, polaganje prava na ove teritorije samo na osnovu istorijskih faktora stvorilo bi ogromne tenzije. Radi se samo o balansu uvažavanja i pregovora. I to je problem kada pregovori izostaju, kao što je to slučaj u Ukrajini i Palestini.

Novosti

BONUS VIDEO

Izvor: ( www.alo.rs / Ibna.rs )

- Advertisement -

Najnovije objave

FILTER ZA SLIVNIKE: Višenamjensko i praktično rješenje za kuhinju i kupatilo bez začepljenja!

Sigurno ste već iskusili problem zapušenih slivnika u kući koji mogu dovesti do poplava...

IZNENAĐUJUĆI VIDEO IZ NIŠA: Vrane napale djevojku, vrištala i pala u žbunje – Kad čujete kreketanje, BUDITE OPREZNII

Vrisak jedne djevojke odjekivao je Ulicom Blagoja Parovića u Nišu, kada su je napale...

PROTESTI ISPRED VLADE CRNE GORE: Razlog okupljanja podrška Rezoluciji o Srebrenici

Više organizacija najavilo je protest ispred Vlade Crne Gore Više organizacija najavilo je za sutra...

FILTER ZA SLIVNIKE: Višenamjensko i praktično rješenje za kuhinju i kupatilo bez začepljenja!

Sigurno ste već iskusili problem zapušenih slivnika u kući koji mogu dovesti do poplava...

IZNENAĐUJUĆI VIDEO IZ NIŠA: Vrane napale djevojku, vrištala i pala u žbunje – Kad čujete kreketanje, BUDITE OPREZNII

Vrisak jedne djevojke odjekivao je Ulicom Blagoja Parovića u Nišu, kada su je napale...