Karadžić stavio vladu tešku poziciju i podelio opoziciju

Karadžić stavio vladu tešku poziciju i podelio opoziciju

Odluka Haškog tribunala da izrekne doživotnu kaznu bivšem političkom lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću izazvala je različite reakcije u Srbiji. Neki su pozdravili tu odluku, neki su je kritikovali, a neki su ćutali, bilo zato što ne žele da se podsećaju na svoju “grešnu” prošlost ili zato što su „politički kompanjoni“ sa onima koji hvale Karadžića i velikosrpsku ideju.

Tako vladajuća Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića, koja je u ne tako dalekoj prošlosti Karadžića svrstala u panteon heroja srpskog naroda, nije pokazala nikakvu senzitivnost. Nije bilo ditiramba o Karadžićevoj herojskoj borbi za odbranu srpskog naroda, niti proklinjanja stranaca, koji kroz Haški tribunal pokušavaju poniziti srpski narod.

Naravno, niko nije očekivao da će Vučić izaći na ulice i postavljati table sa imenom Radovana Karadžića – baš kao što je to činio kada je bio u opoziciji – ali se očekivalo da će pokazati ljudsko saosećanje sa svojim idolom. Čak i dvosmislena izjava mogla je dati značaj koji neko želi, tako da bi sutra njegove kolege mogle da “hrane” ultranacionaliste koji ga podržavaju.

Umesto toga, Vučić je odlučio da bude u Donjoj Saksoniji i razgovara sa predstavnicima Volkswagena o otvaranju proizvodne jedinice u Srbiji koja će zaposliti hiljade radnika. Budućnost izgleda da je porazila prošlost, a Karadžić je žrtvovan na oltaru rasta i prosperiteta.

Suprotno je bilo u opoziciji, gde je koalicija Savez za Srbiju (SzS) žrtvovala budućnost na oltaru sadašnjosti i ćutala na činjenice iz Karadžićeve presude. Čudna tišina nije prošla nezapaženo i razočarala je progresivne građane koji mesecima demonstriraju protiv starog, zastarelog, protiv ekstremnog nacionalizma i netolerancije koju je Karadžić zastupao.

Ankete pokazuju da je većina građana uključenih u proteste protiv Vučića iz opcija socijaldemokratije i progresivnog levog centra. Svi su stoga očekivali od opozicione koalicije, koja tvrdi da je pokretač mobilizacije građana, ako ništa drugo, da čuje neke reči koje bi pozdravile odluku suda u Hagu da zatvori Karadžićeve zloglasne nacionalističke planove u zatvoru istorije, doživotno i zauvek! Čak ni izraz “Karadžićeva osuda nije oslobodila Srbe od kolektivne odgovornosti” nije se čuo od strane političke koalicije SzS.

Čini se da je nacionalistička desnica, koje zastupaju Boško Obradović i pokret Dveri, nametnuta Savezu za Srbiju. I dok neformalni lider koalicije, Dragan Đilas, nije našao hrabrosti da izrazi svoje mišljenje o Karadžićevoj presudi, da ne bi omalovažavao svoje nacionalističke saveznike, Obradović je bio brz da osudi odluku suda u Hagu i proglasi ratnim zločincima sve – bivše i sadašnje – vođe zapadnih zemalja.

Nakon prošlosedmične invazije demonstranata na javnu televiziju, predvođenih Obradovićem, bez ikakvog prethodnog dogovora sa svojim partnerima, činilo se da su nacionalisti nametnuli svoje mišljenje o opozicionoj koaliciji. To je potvrđeno ćutanjem o Karadžiću. Heterogena politička šema, sa pojavom prve krize, istakla je njene slabosti. Šta će se desiti kada bude pozvana da zauzme stav o aktuelnim nacionalnim pitanjima kao što je Kosovo? Sada je jasno da u današnjem obliku ne može funkcionisati.

Zajednički neprijatelj, Vučićev režim, nije dovoljan da osigura koherentnost. Potrebna je vizija za budućnost i sumnjivo je da li se ta vizija može ponuditi kada polovina koalicionih partija “Saveza za Srbiju” pravi heroje od ratnih zločinaca, vidi demone u EU a spasioce u Putinovoj Rusiji./ibna