Kastelorizo: centralna tačka za EEZ u Egeju i Istočnom Mediteranu

Kastelorizo: centralna tačka za EEZ u Egeju i Istočnom Mediteranu

U očekivanju sankcija EU Turskoj koje bi mogle biti objavljene danas u Briselu na Savetu za spoljne poslove, Mustafa Akinci je poslao pismo UN-u i Nicosu Anastasiadesu sa predlogom za zajedničko upravljanje prirodnim resursima ostrva. Sličan predlog je izrađen 2011. godine, ali ga je odbacila kiparska strana.

Turska istraživanja i bušenja oko ostrva Kipra ne odnose se toliko na kiparsku EEZ, koliko na grčku EEZ i ostrvski kompleks Kastelorizo.

Kastelorizo je ostrvo koje se nalazi 2 km od grada Antalije i ima površinu od oko 9 kvadratnih kilometara. Ugovorom iz Lozane je dodeljeno Italiji, a posle 1947. godine Pariškim ugovorom Italijani su ga dodelili Grčkoj. Problem za Tursku je da li Kastelorizo ulazi u EEZ i kontinentalni pojas.

Grčka, u skladu sa svojim planovima za EEZ, želi da Kreta Kasos Rodos Kastellorizos bude osnova za razgraničenje njenih teritorijalnih voda. Sa mogućim razgraničenjem grčke EEZ sa Egiptom na osnovu principa srednje linije i razgraničenja sa Kiprom, kontinentalni pojas i turska EEZ automatski se ograničavaju samo na otvorenu tačku na Mediteranu u zalivu Antalija.

Naravno, za Tursku, Kastelorizo je centralna tačka linije koja definiše grčki EEZ. Prvo, zato što sa jedne strane linija od Rodosa do Kasteloriza zatvara svu tursku obalu na otvorenom moru, a drugo, s druge strane, linija između Kasteloriza i Egipta omogućava Grčkoj da se pridruži svoju Ekskluzivnu ekonomsku kiparskoj, time ograničavajući pomorsku zonu Turske.

Turska tvrdi da je ova situacija suprotna principu pravičnosti, što je prioritet u slučajevima razgraničenja pomorskih granica. Kastelorizo je blizu turskih plaža i predstavlja prepreku za Tursku da iskoristi svoja prava u pomorskim zonama. U sličnim sporovima, prema principu geografske superiornosti, prioritet se daje pravima kopna. Centralno pitanje je uticaj Kastelorizo, tj. procenat koji ostrvo ima pravo kao EEZ.

Postoje mnogi primeri sa različitim procentima uticaja. Na primer, klaster ostrva Strofades u južnom Jonskom moru ima 32% uticaja, imajući Peloponez na istoku i prati liniju Jonskih ostrva (Eftanissa). Drugi primer je dansko ostrvo Bornholm, koje se nalazi između Švedske, Nemačke i Poljske.

Ako se to pitanje postavi Međunarodnom sudu pravde, Turska može legitimno blokirati priznavanje EEZ-a ili epikontinentalnog pojasa u Kastelorizu, efektivno blokirajući grčki i egipatski EEZ, a time i grčki spoj sa kiparskim; argument koji se može koristiti kao sredstvo pregovaranja o razgraničenju grčkih i turskih EEZ-a.

Nije slučajno što se NAVTEKS s vremena na vreme izdvaja u tom području, za vežbe i seizmička istraživanja, Turska želi pokazati da ima prava u toj oblasti, stvarajući nove zakonske uslove. Sve su to sistematski manevri, koji, u kombinaciji sa objavljivanjem mapa koje prikazuju njene poglede na dizajn morskih granica, pokazuju da Turska neće prihvatiti „fait accompli“ u ovom regionu i da će odlučno zaštititi svoja prava.

Pored toga, Turska je prosledila UN-u svoje primedbe na zakon o ugljovodonicima u Grčkoj. Turska tvrdi da je jednostrani stav Grčke, kao što je učinjeno u Kastelorizu, da se definišu vanjske granice kontinentalnog pojasa, u suprotnosti sa međunarodnim pravom i važećim pravilima.

Što se tiče sporazuma o demarkaciji EEZ između Egipta i Kipra, Turska je odbacuje na osnovu toga što sporazum krši turski kontinentalni pojas na 32 16′ 18 ′ meridijanu i, kao takav, u skladu sa međunarodnim pravom, sporazum nije validan./ibna