Kipar: 58% mladih smatra da se političari brinu samo za svoje fotelje

Kipar: 58% mladih smatra da se političari brinu samo za svoje fotelje

Želeći da postane važno sredstvo u procesu donošenja omladinske politike i dragocen izvor znanja o stvarnim potrebama mladih, Omladinski odbor Kipra odlučio je da obavi panikiparsko istraživanje barometara mladih, koje će se sprovoditi dva puta godišnje. Cilj Omladinskog barometra je da prikaže situaciju mladih na Kipru i istraži njihova mišljenja i stavove o različitim pitanjima kao što su obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo i aktivno učešće u javnosti.

Tokom perioda novembar-decembar 2020. godine, sproveden je drugi Omladinski barometar kako bi se ispitala trenutna situacija mladih, efekti pandemije, očekivanja mladih za budućnost i njihova percepcija politike i učešća javnosti, s obzirom na predstojeće parlamentarne izbore. Studija je obuhvatila 1000 mladića i devojaka starosti 14-35 godina, koji su izabrani metodom slučajnog uzorka.

Prema nalazima istraživanja, čini se da je većina (64%) mladih danas zadovoljna svojim životnim stilom. To, međutim, označava značajan pad u poređenju sa odgovarajućom cifrom (85%) Prvog omladinskog barometra izvedenog početkom 2020. godine.

Izgledi za posao (76%), pronalazak posla (68%), budućnost zemlje (65%) i pandemija (53%) danas za mlade predstavljaju probleme koje je neophodno odmah rešavati.

Izgleda da su pandemija i s tim povezane restriktivne mere imale značajan uticaj na svakodnevni život velike većine mladih (86%), a najveći uticaj zabeležen je u aspektu „zabave“ (8.21 / 10), a zatim „mentalno stanje“ (6,99 / 10) i „obrazovni“ aspekt (6,02 / 10).

Zbog efekata pandemije, najveća zabrinutost mladih odnosi se na mogućnost nove ekonomske krize (73%), porast nezaposlenosti među mladima (66%) i perspektivu zacementiranja novog načina života, ukorenjenog u restriktivnim mere (59%).

Učešće kiparske omladine u organizovanim društvenim grupama i dalje je nisko, jer većina njih navodi da nisu povezani sa političkom strankom (89%), studentskom grupom (90%), kulturnom grupom (87%), udruženjem za zaštitu životne sredine ( 91%) ili omladinskim centrom (91%). Najveće stope učešća utvrđene su u volontiranju (29%) i sportskim timovima (31%).

Većina mladih takođe beleži pad interesa za politiku, sa procentom od 65% koji se izjašnjava malo ili nimalo.

Što se tiče ostvarivanja njihovog biračkog prava na izbornim takmičenjima, mladi učesnici izgledaju podeljeno, sa 54% koji su izjavili da su navikli da glasaju, a 46% je odgovorilo negativno.

85% mladih kaže da se slaže ili donekle slaže sa izjavom da „političari brinu samo o svojoj poziciji“. Većina (77%) se takođe ne slaže sa izjavom da „političari stvaraju viziju za bolje društvo“. Ipak, većina mladih (60%) se ne slaže sa izjavom da su „svi političari isti“.

Velika većina mladih (86%) kaže da su donekle ili nimalo zadovoljni poverenjem koje je rukovodstvo stranke ukazalo mladima da zauzmu ključne funkcije u partijskoj strukturi. Istovremeno, 85% ispitanika kaže da je donekle ili uopšte nije zadovoljno u kojoj meri stranke biraju mlade ljude za svoje glasačke listiće.

Njihova dužnost da glasaju kao aktivni građani (57%) i činjenica da je njihov glas važan (48%) glavni su motivi mladih da se pojave na biralištima. Suprotno tome, oni koji se uzdržavaju od glasanja kao najvažniji razlog navode nepoverenje u politiku i političare (58%), a zatim nezainteresovanost za politiku (42%).

Na pitanje o njihovom izvoru uticaja u vezi s kim će glasati, 33% mladih kaže da na njih ne utiče, 27% spominje porodicu, dok stav stranke sledi sa 19%.

Ideologija stranke (57%), njeni stavovi o kiparskom pitanju (55%) i ekonomija (52%) čine tri osnovna kriterijuma koji oblikuju odluku mladih glasača o političkim strankama. Kada je reč o izboru među kandidatima, mladi glasači posebno ističu nove ideje koje su izrazili u raznim pitanjima (69%), praćene do danas obavljenim radom (67%) i njihovim nivoom poštenja (66%).

Što se tiče faktora koji bi povećali pojavljivanje na biralištima među mladim glasačima, veće interesovanje političara za omladinu (46%), uverenje da će glasanje dovesti do promena (43%), pravedniji pristup (38 %) ili mladi kandidat (34%) čine najčešće spominjane odgovore.

Zanimljivo je da je među mladima koji su rekli da nisu navikli da glasaju 19% odgovorilo da bi sigurno glasalo, a 24% verovatno bi glasalo da im je data prilika da glasaju putem interneta. Pored toga, 23% istog procenta mladih kaže da bi definitivno glasalo da je dozvoljeno horizontalno glasanje.

Što se tiče namera glasanja za parlamentarne izbore 2021. godine, 31% je izjavilo „definitivno da“, 20% „verovatno da“, 12% „verovatno ne“, 11% „definitivno ne“ i 26% „još nisam odlučio“.

Najčešće pominjani ciljevi mladih za narednih pet godina su profesionalni prestiž (79%), finansijska nezavisnost (68%), ostvarenje njihovih snova (69%) i sticanje imovine (63%).

Konačno, 61% mladih kaže da je optimistično vezano za budućnost sopstvene generacije, dok za budućnost budućih generacija stopa optimizma pada na 33%.

Istraživanje je sproveo IMR-Univerzitet u Nikoziji u ime Omladinskog odbora Kipra. Kompletan izveštaj objavljen je na veb stranici Omladinskog odbora Kipra na grčkom jeziku. / ibna