Kipar: Mavrogiannis uputio pismo Guterresu u vezi sa turskim narušavanjima kiparske EEZ

Kipar: Mavrogiannis uputio pismo Guterresu u vezi sa turskim narušavanjima kiparske EEZ

Stalni predstavnik Kipra pri UN ambasador Andreas D. Mavrogiannis poslao je 24. aprila 2020. godine pismo generalnom sekretaru UN Antoniju Guterresu u kojem je odgovorio na pisma stalnog predstavnika Turske od 18. marta i 27. februara. Pismo je objavljeno 6. maja 2020. godine kao zvanični dokument Generalne skupštine i Saveta bezbednosti Međunarodne organizacije.

Ambasador Mavrogiannis poziva se na svoja pisma generalnom sekretaru UN-a od 20. januara (A / 74/660-S / 2020/50) koja, između ostalog, dokazuju da podnošenje geografskih koordinata od strane Turske nema pravnu osnovu i da su oštro u suprotnosti u odnosu na međunarodno pravo, običajima i konvencijama, kao i od 5. decembra u kojem navodi da kiparska Vlada osuđuje potpisivanje „Memoranduma o razumevanju između Vlade Turske i Vlade nacionalnog jedinstva Libije“ (u prilogu).

U svom pismu, stalni predstavnik primetio je da razgraničenje kontinentalnog pojasa i vanjske vanjske zone između Turske i Libije krši zakonska prava u morskim zonama drugih primorskih država na istoku Sredozemlja. Tvrdnje Turske da ostrva nemaju pravo na pomorske zone poput one na kopnu neosnovane su, jer su u suprotnosti s međunarodnim pravom, uključujući član 121 (2) Konvencije UN-a o pomorskom pravu (UNCLOS). Istim pristupom, Turska pokušava razgraničiti morske zone sa ostalim susednim ili obalnim državama na osnovu medijalne linije, kao da su sva postojeća ostrva potpuno “izbrisana” s mape. Član 121 (2) Konvencije izričito predviđa pravo ostrva na teritorijalne vode, kontinentalni pojas i Ekskluzivnu ekonomsku zonu. Ova odredba predstavlja pravilo međunarodnog običajnog prava i, kao takva, suprotstavlja se i državama koje nisu stranke potpisnice Konvencije, poput Turske i Libije.

Mavrogiannis izražava zaprepašćenje lakoćom kojom Turska odlučuje da svoje pozicije zasniva na slobodnom izboru, odredbama međunarodnog prava i posebnim člancima Konvencije kao pravilima običajnog međunarodnog prava, pokazujući još jednom ciničnu zemlju i sam kontradiktorni odnos prema dobro utvrđenim principima međunarodnog prava. “Stoga pozivam Ujedinjene nacije da osude takve izdajničke pokušaje Turske da ne poštuje međunarodno pravo i preoblikuje geografiju”.

Stalni predstavnik naglašava da karte Turske, kako u aneksu I, pomenutog Memoranduma o razumevanju, koji se spominje kao njegov sastavni deo, tako i u prilogu pisma od 18. marta, prikazuju podeljeno ostrvo Kipar. Na njima su upisana imena takozvanih „TRNC“ i „GCASC“ (grčki i turski deo kao odvojene države), suprotno rezolucijama Saveta bezbednosti, uključujući rezolucije 541 (1983) i 550 (1984). Savet bezbednosti i međunarodni sudovi definitivno su se izjasnili protiv nezakonitosti pokušaja otcepljenja dela Kipra i nezakonitog karaktera rezultata agresije Turske na njega. Republika Kipar, jedini predmet međunarodnog prava na ostrvu, ima suverenitet nad celim ostrvom Kipra i svim pravima koja iz njega proizilaze. Vlada Republike je jedina legitimna i priznata Vlada na ostrvu i nastaviće da štiti sva prava i legitimne interese Kipra prema međunarodnom pravu na svojoj teritoriji, moru i vazdušnom prostoru, uključujući ipso facto i ab initio suverena prava nad svojim ostrvima deo Kontinenta.

Ambasador Mavrogiannis takođe naglašava da tekuće ilegalne istražne bušotine ugljovodonika i seizmička istraživanja u pomorskim zonama Kipra krše suverenitet i suverena prava Kipra, kako u okviru morskog područja koje nelegalno svojata, tako i u ostatku morskih zona Kipra , delujući „u ime“ ilegalnog secesionističkog entiteta koji je sama Turska postavila na severu ostrva. Ovaj takozvani „TRNC“ ne postoji prema međunarodnom pravu i ne uživa prava države na Kipru, niti ima bilo kakav pravni status da „odobri“ ili sprovede bilo kakve aktivnosti bušenja u vezi sa prirodnim resursima Kipra.

Takođe podseća da je Republika Kipar 2004. godine proglasila Ekskluzivnu ekonomsku zonu i ima pravo svojine nad kontinentalnim pojasom ostrva Kipra, pri čemu se spoljne granice obe zone utvrđuju na osnovu srednje linije između obala Kipra i nasuprotnih država. S tim u vezi, u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu, Kipar je potpisao sporazume o razgraničenju EEZ-a sa Egiptom, Libanonom i Izraelom na osnovu metode srednje linije.

Zaključno, Mavrogiannis napominje da Turska stalno iznova ponavlja da su njeni postupci u skladu sa međunarodnim pravom. Napominje takođe da Turska ne samo da odbija pregovore s Republikom Kipar, već i dalje odbacuje ideju o zaključivanju posebnog sporazuma (kompromisa) u cilju rešavanja pomorskog razgraničenja između relevantnih obala Kipra i Turske, odnosno zajedničke pomorske obale granica dveju država na severu i severozapadu Kipra, pred Međunarodnim sudom pravde./ibna