Kiparski predsednik Anastasiades: “Erdogan želi da Tursku napravi supersilom na Mediteranu”

Kiparski predsednik Anastasiades: “Erdogan želi da Tursku napravi supersilom na Mediteranu”

Nemački list “Die Velt” objavljuje intervju predsednika Republike Kipar Nicosa Anastasiadesa sa novinarkom Carolinom Druten. Predsednik Kipra odgovarao je na različita pitanja o ilegalnom bušenju Turske u kiparskoj pomorskoj zoni, sporazumu između Turske i Libije, izbegličkom problemu, borbom protiv pandemije koronavirusa i  o „računu poverenja“ gde se prihod od prirodnog gasa može deponovati za kiparske Turke i pre rešenja kiparskog pitanja.

Upitan da li Turska postaje sve agresivnija u regionu, Anastasiades je odgovorio „nažalost da. (…) Ankara krši suverenitet Republike Kipar. (…) Za razliku od Turske, energente doživljavamo kao katalizator mira i razvoja na istočnom Mediteranu. Osnova za to mora biti potpuno poštovanje međunarodnog prava i Konvencije Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu, a ne „piratstvo“.

Odgovarajući na još jedno pitanje, kiparski predsednik je naglasio da je „predsednik Erdogan taj koji pravi problem. Želi da Turska postane supersila na Mediteranu. Ilegalne aktivnosti u kiparskim vodama deo su revizionističke politike Turske u Istočnom Mediteranu. Ostali dodatni primeri (ove politike) uključuju ekspanzione akcije u Siriji, Libiji, Grčkoj i instrumentalizaciju pitanja imigranata“.

Konstatujući da Turska tvrdi da bušenjem u pojasu Kipra samo štiti interese kiparskih Turaka, koje je zanemarila vlada Republike Kipar, predsednik je primetio da „prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu, centralna vlada ima nadležnost nad svim resursima (prihodima) koji nastaju eksploatacijom sirovina na teritoriji koja pripada nekoj zemlji. Pokazali smo dobru volju: Nacionalni fond po norveškom modelu trebalo bi da uzme u obzir interese i kiparskih Grka, i kiparskih Turaka, u državnim prihodima od gasa“.

Dalje je dodao da su prihodi od prirodnog gasa „veoma važni“ i dodao da je spreman da ulaže u zajednicu kiparskih Turaka. “Taj novac bi mogao biti isplaćen i bez rešenja kiparskog problema i u korist kiparskih Turaka – čim Turska pokaže da poštuje međunarodno pravo i prizna našu Ekskluzivnu ekonomsku zonu. Mora prestati da krši naš suverenitet. Ali sve dok Ankara preti susednim zemljama i energetskim kompanijama s kojima radimo, to se neće dogoditi“.

U novinarskoj napomeni, između ostalog, da postoje znakovi koji pokazuju eskalaciju napetosti, Nicos Anastasiades je podvukao da je „posebno zabrinut zbog turske pretnje u Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Grčke. Ako su Grci primorani da brane svoju teritoriju, to predstavlja veliku opasnost za mir u celom regionu. Kipar je, sa druge strane, mala država. Mi nemamo ni mornaricu ni vazduhoplovstvo da bismo odbranili svoja prava. Oslanjamo se na podršku naših partnera“.

Novinar je dalje izjavio da Nemačka bira suzdržaniji pristup spoljnopolitičkim problemima i pitao predsednika da li želi više inicijative od Berlina, pri čemu je kiparski predsednik primetio da ceni nemački stav. “Sa diplomatskog stanovišta, samouzdržavanje može pomoći čak i ne smetajući nijednoj strani. Zvao sam kancelarku Merkel u četvrtak (prošle nedelje). Razgovarali smo o napetostima u istočnom Mediteranu. Nadam se da Nemačka koristi svoj uticaj u Briselu, dok istovremeno vrši pritisak na odnose sa Turskom i predsednikom Erdoganom“.

Na komentar novinara o oštrim sankcijama protiv Turske, predsednik Republike Kipar odgovorio je potvrdno. U vezi sa novinarskim pitanjem da li postoji nada za mirno rešenje kiparskog pitanja, Nicos Anastasiades je rekao da “smo uvek spremni da se vratimo za pregovarački sto i nastavimo razgovore na mestu gde su završeni pre tri godine. Mirovni pregovori su jedini način da se postigne dogovor. Ali izgleda da Turska trenutno nije spremna na to“.

Konačno, odgovarajući na pitanja o pandemiji loronavirusa i vezi sa turizmom, podvukao je da je „turistička industrija okosnica naše zemlje. Zbog naših mera predostrožnosti, Kipar ima epidemiološki jednu od najnižih stopa zaraženih osoba po glavi stanovnika u Evropi. (…) Otvaranje turističkih kapaciteta i aerodroma važi za zemlje sa niskim rizikom, a Nemačka takođe pripada tim zemljama. (…) Nadamo se pozitivnom razvoju; do sada smo uspeli da se uspešno borimo protiv pandemije. Ova godine možda nije najbolja za turizam, ali ipak može biti dobra godina“./ ibna