Klimatske promene, MFF, Afrika, Turska i budućnost EU u zaključcima Evropskog Saveta

Klimatske promene, MFF, Afrika, Turska i budućnost EU u zaključcima Evropskog Saveta

Evropski savet je 12. decembra usvojio zaključke o klimatskim promenama, MFF, Konferenciji o budućnosti Evrope, odnosima EU sa Afrikom, STO, Turskom i Albanijom.

1. S obzirom na najnovije raspoloživa naučna saznanja i potrebu za jačanjem globalno delovanja u području klime, Evropski savet potvrđuje cilj ostvarenja klimatski neutralne EU-a do 2050. u skladu s ciljevima Pariškog sporazuma. Jedna država članica u ovom se trenutku ne može obavezati na provođenje tog cilja sa svoje strane te će Evropski savet o tome ponovno raspravljati u lipnju 2020.
2. Prelazom na klimatsku neutralnost otvoriće se znatne mogućnosti kao što je potencijal za privredni rast, novi poslovni modeli i tržišta, nova radna mesta i tehnološki razvoj. Ključnu ulogu će imati politike u području istraživanja, razvoja i inovacija koje su usmerene na budućnost.
3. Međutim, kako bi se postigla klimatska neutralnost, biće potrebno prevladati ozbiljneizazove. Evropski savet prima na znanje komunikaciju Komisije o evropskom zelenom planu i traži od Saveta da nastavi raditi na tome u skladu sa članom 1. Prepoznaje potrebu za uspostavljanje podsticajnog okvira koji koristi svim državama članicama i obuhvata odgovarajuće instrumente, poticaje, podršku i ulaganja kako bi se osigurala troškovno efikasna, poštena te socijalno uravnotežena i pravedna tranzicija, u kojoj se u pogledu polaznih tačaka u obzir uzimaju različite nacionalne okolnosti.
4. Za takvu tranziciju bit će potrebna znatna javna i privatna ulaganja. Evropski savetu u tom kontekstu pozdravlja i podržava najavu EIB-a da tokom peroda od 2021. do 2030. namerava podržati ulaganja u delovanje u području klime i okolinsku održivost u iznosu od bilion evra. Naglašava da će sledeći VFO znatno doprineti delovanju u području klime. InvestEU ima važnu ulogu u poticanju privatnih ulaganja kojima se podržava tranzicija. Prilagođena podrška regijama i sektorima koji su najviše pogođeni tranzicijom osiguraće se
iz budućeg mehanizma za pravednu tranziciju. Evropski savet pozdravlja najavu Evropske komisije da će njeni budući predlozi biti usmereni na olakšavanje ulaganja u iznosu od 100 milijardi evra uz pomoć mehanizma za pravednu tranziciju. Finansiranje napora za provođenje te transformacije mora se nastaviti nakon 2030.
5. Svo relevantno zakonodavstvo i sve relevantne politike EU trebaju biti u skladu s ostvarenjem cilja klimatske neutralnosti te doprinositi ostvarenju tog cilja, uz istovremeno poštovanje jednakih uslova. Evropski savet poziva Komisiju da razmotri je li za to potrebno prilagoditi postojeća pravila, uključujući pravila o državnim podsticajima i javnim nabavkama. Poziva Komisiju i da redovna izveštava o okolinskim i socioekonomskim rezultatima prelaza na klimatsku neutralnost.
6. Evropski savet uvažava potrebu za obezbeđenjem energetske bezbednosti i poštovanjem prava država članica da odlučuju o vlastitoj kombinaciji izvora energije i odaberu najprimerenije tehnologije. Neke države članice su navele da u sklopu svoje nacionalne kombinacije izvora energije upotrebljavaju nuklearnu energiju.
7. Cilj postizanja klimatske neutralnosti treba se ostvariti tako da se očuva konkurentnost EU-a, među ostalim razvojem efikasnih mera za rešavanje pitanja isticanja ugljenika u skladu sa pravilima WTO-a. U tom kontekstu Evropski savet prima na znanje nameru Komisije da predloži mehanizam za granično prilagođavanje emisija CO2 u vezi sa sektorima s visokim emisijama ugljenika. Infrastruktura u trećim zemljama treba biti u skladu s najvišim međunarodnim ekološkim i bezbednosnim standardima.
8. Evropski savet poziva Komisiju da u 2020. što pre pripremi predlog dugoročne strategije EU-a kako bi je Savet doneo i podneo UNFCCC-u.
9. Evropski savet srdačno zahvaljuje Španiji na uspešnoj organizaciji konferencije COP25 u Madridu. Poziva Komisiju da, nakon temeljne procene rezultata, pravovremeno pre 26. sednice Konferencije stranaka (COP26) podnese predlog za ažuriranje nacionalno utvrđenog doprinosa EU-a za 2030.
10. Međunarodno delovanje biće ključno za uspešnu borbu protiv klimatskih promena. Evropski savet poziva Komisiju i visokog predstavnika da posebnu pažnju posveteklimatskoj diplomatiji.
11. Evropski savet će pratiti napredak u ostvarenju EU cilja postizanja klimatske neutralnosti do 2050. i prema potrebi pružati strateške smernice.
12. Nakon što je finsko predsedništvo predstavilo pregovarački okvir s iznosima, Evropski savet raspravljao je o glavnim elementima novog višegodišnjeg finansijskog okvira.
13. Evropski savet poziva svog predsednika da nastavi pregovore s ciljem postizanja konačnog dogovora.
14. Evropski savet razmotrio je ideju konferencije o budućnosti Europe koja bi trebala početi 2020. i završiti 2022. Poziva hrvatsko predsedništvo Saveta da radi na utvrđivanju stajališta Saveta o sadržaju, obimu, sastavu i funkcionisanju te konferencije te da na osnovu toga sarađuje s Evropskim parlamentom i Komisijom.
15. Evropski savet podseća na to da bi prednost trebalo dati provođenju Strateškog programa dogovorenog u junu i postizanju konkretnih rezultata u korist naših građana. Konferencija bi trebala doprineti srednjeročnom i dugoročnom razvoju naših politika kako bismo se mogli bolje suočiti s trenutnim i budućim izazovima.
16. Konferencija bi se trebala nadovezati na uspešno održavanje dijalogâ s građanima tokom prethodne dve godine te bi se njome trebalo predvideti opsežno savetovanje s građanima tokom tog postupka. U njoj trebaju učestvovati Savet, Europski parlament i Komisija, uz puno poštovanje međuinstitucijske ravnoteže i njihovih uloga kako su utvrđene u Ugovorima.
Evropski saveti stiče potrebu za uključivim postupkom u kojem sve države članice ravnopravno učestvuju. Odgovornost bi trebala biti podeljena između institucija EU-a i država članica, što obuhvata i njihove parlamente.
17. Uzimajući u obzir važnost partnerstva EU-a i Afrike, Evropski savet poziva Komisiju i visokog predstavnika da mu obezbede potreban temelj za stratešku raspravu na sastanku Evropskog saveta u junu o odnosima s Afrikom i o sledećem sastanku na vrhu EU-a i AU-a.
18. Evropski savet ponovno izražava punu podršku svetskom međunarodnom poretku utemeljenom na pravilima i sa zabrinutošću prima na znanje zastoj u radu mehanizma za rešavanje sporova WTO. Podržava napore koje Komisija ulaže u uspostavljanje privremenih aranžmana s trećim zemljama dok istovremeno aktivno traži trajno rešenje. Evropski savet poziva Evropski parlament i Savet da prioritetno razmotre predlog Komisije da se važeće zakonodavstvo EU-a o efijakasnom ostvarivanju prava EU u okviru
međunarodnih trgovačkih sporazuma, u skladu s pravilima WTO-a, prilagodi novoj situaciji.
19. Evropski savet podseća na svoje prethodne zaključke o Turskoj od 22. marta i 20. juna. Ponovno potvrđuje svoje zaključke od 17. i 18. oktobra u pogledu nezakonitih aktivnosti bušenja koje Turska provodi u ekskluzivnom ekonomskoj zoni Kipra. Memorandumom o razumevanju između Turske i Libije o razgraničenju pomorskih jurisdikcija u Sredozemnom moru krše se suverena prava trećih država te on nije u skladu s pravom mora i ne može imati
pravne posledice za treće države. Evropski savet nedvosmisleno potvrđuje svoju solidarnost sa Grčkom i Kiprom u pogledu navedenih aktivnosti Turske.
20. Evropska unija izražava solidarnost s Albanijom s obzirom na nedavni zemljotres. Evropski savet pozdravlja najavu Komisije da će pružiti humanitarnu pomoć i organizovati donatorsku konferenciju.