KOLIKE SU CENE ČUVANJA DECE VAN BEOGRADA: Tata iz Kikinde u potrazi za dadiljom šokiran cijenom koju su tražili – razlika i do 400 dinara po satu!

U savremenom svetu, usklađivanje poslovnih obaveza i roditeljstva postaje sve teže, a potreba za dadiljama je u porastu. Ova situacija ne zahvata samo Beograd, već i manje gradove poput Kikinde, Kragujevca i Niša.

Kada imamo radnu subotu, kada se moramo vratiti na posao, a vrtić nije dostupan, ili kada radimo drugu smenu, većina ljudi se suočava s izazovom kako pronaći pristupačnu pomoć koju mogu platiti sa prosečnom platom u Srbiji.

Prošle godine je objava koju su delile dadilje iz Srbije privukla veliku pažnju, a u kojoj je predstavljena „tarifa“ za čuvanje dece. U toj objavi jasno je navedeno:

Tarifa dadilje po potrebi

„Cena povremenog čuvanja jednog deteta je od 800 do 1.100 dinara, dok za dvoje ide od 1.300 do 1.800 dinara. Šta tačno podrazumeva povremeno čuvanje? Angažujete dadilju koja nema fiksne dane i radne sate; zovete je kada vam zatreba, ne plaćate je kada je bolesna, kada putujete, nema plaćen odmor ili praznike. To znači da može raditi za više porodica i nema benefite koje ima dadilja koja ima fiksnu mesečnu platu, uključujući plaćene godišnje odmore, praznike i bolovanje.“

Satnica i plata stalno zaposlene dadilje

Osim toga, navode da su fiksne plate za dadilje koje rade osmočasovno radno vreme između 700 i 1.000 evra, što iznosi satnicu između 450 i 650 dinara.

Reakcije su bile jako različite, a mnogi su bili iznenađeni koliko su cene porasle, dok su drugi ukazivali na to koliko je posvećenost dadilja potcenjena kada su u pitanju sporadični angažmani.

Obe strane imaju argumente. Cena čuvanja dece često je iznad onoga što je realno za mnoge roditelje, ali je također istina da ovim ženama poveravamo ono najdragocenije što imamo. One su tu da uteše, zagrle, nahrane i uspavaju našu decu, a koliko god je to moguće, preuzmu ulogu mame i tate.

Šta kaže tata iz Kikinde

U vezi sa tim, pojam dadilja često se povezuje sa Beogradom. S obzirom na to da je u prestonici potražnja za dadiljama izuzetno velika i među mamama je ozbiljna konkurencija koja će uhvatiti ženu od poverenja, mnogi su smatrali da će u manjim mestima biti lakše pronaći odgovarajuću osobu za čuvanje dece po povoljnijoj ceni. Međutim, ispostavilo se da i u gradovima poput Kikinde, Užica i Kragujevca postoji određena potražnja za ovim uslugama, ali po cenama koje neki roditelji smatraju previsokima s obzirom na lokalne plate.

Na jednoj popularnoj grupi, jedan tata iz Kikinde je podelio post u kojem se žali da je ponuda dadilje koja traži 117.000 dinara mesečno nerealna za ovaj kraj, gde su prosečne plate između 50.000 i 70.000 dinara.

„Ne želim da mi neko čuva dete besplatno, ali koliko je realno da za 26 radnih dana gospođa traži 117.000 dinara u Kikindi gde su plate 50, 60 ili 70.000 dinara? Pominje odgovornost, to jeste, ali koliko bi onda trebao da zarađuje vozač autobusa koji odgovara za 54 putnika? Da li bi posle svake vožnje trebalo da mu daju zlatnu polugu? Mnogi će ostati kod kuće dok ne shvate da ne živimo u Beogradu na vodi, Dedinju itd., nego u Kikindi“, napisao je on.

Mnogi su podržali cenu koju je dadilja tražila, objašnjavajući da njen posao zahteva puno radno vreme, što uključuje čuvanje deteta osam sati dnevno, pet dana u nedelji. Istakli su odgovornost koju ova profesija nosi, kao i to da često obuhvata i obrazovanje i svakodnevnu brigu o deci.

“1.000 evra mesečno bez prijave je i dalje prihvatljiva suma, čak i u Kikindi,” jedan je od komentara.

„Tražite od nekoga da radi 9 sati dnevno, 6 dana u nedelji:

1) Bez doprinosa

2) Bez prava na plaćeno bolovanje

3) Bez prava na godišnji odmor

Kada bi tu osobu zaposlili na minimalnu platu, vaš trošak bi iznosio 100.000 dinara. Iznos koji je žena tražila je samo 15% veći od neto minimalca u Srbiji. Sramota je misliti da vreme nekoga kome biste poverili dete nije dragoceno“, dodala je druga devojka.

„8 sati po 500 dinara nije 4.500 dnevnica nego 4.000. Tako da si joj odmah prebacio za 13 hiljada više koje nije tražila. A i 26 radnih dana znači svaki dan osim nedelje neko kom čuva i vaspitava dete 8 sati. Kroz to joj je skinuto skoro sve roditeljske obaveze. Ti si kao teča detetu, svratiš pred spavanje i provodiš vreme nedeljom“, istakao je Nestor.

A šta kažu dadilje?

Da bismo bolje razumeli kako se kreće tržište za dadilje u manjim gradovima, predsednica Udruženja dadilja Srbije, Taša Šarap, otkrila je više informacija o ovoj temi.

Prvo, kakva je potražnja za dadiljama van Beograda?

„Potražnja je značajno manja u ostalim gradovima. Kragujevac i Novi Sad imaju dobru potražnju, dok ostali gradovi imaju vrlo malo.“

A kako se kreću cene?

„Cene van Beograda su mnogo niže. Neke porodice biraju plaćanje po satu, dok druge radije idu na mesečnu platu jer im se to čini povoljnije. U mestima poput Kragujevca, Niša, Pančeva, cena po satu je oko 500 RSD, dok su mesečne plate za dadilju koja radi puno radno vreme između 50 i 60 hiljada dinara, a u nekim mestima čak i manje.“

Dadilje se često suočavaju s poteškoćama u naplaćivanju svojih usluga, a Taša je podelila kako izgleda njihov rad.

„Dadilje u manjih gradovima obično obavljaju posao kao primarni izvor prihoda i teško im je da naplate svoje usluge jer je to često jedini izvor.

Nastavljaju raditi, a porodicama je to skupo. Kao Udruženje, trudimo se da motivišemo dadilje da dolaze na edukacije koje organizujemo, kako bi mogle da napreduju, pa tako i da bolje naplate svoje usluge. Tada bi obje strane bile zadovoljne. Roditelji bi dobili dadilju sa znanjem, dok bi dadilje mogle koliko-toliko više naplatiti svoje usluge.“

„Van Beograda usluge čuvanja dece najčešće traže porodice sa privatnim firmama, ili porodice u kojima jedan član radi u inostranstvu, pa majka često ostaje sama sa decom. Mnoge žene iz manjih gradova nedavno su se odlučile raditi u Beogradu kao dadilje jer im je teško naplatiti usluge u svojoj sredini.“

Ovo zanimanje nije samo fizički zahtevno, već i emocionalno iscrpljujuće. Dadilje su često poput drugog roditelja i imaju ključnu ulogu u životima svojih mališana. Iako je čuvanje dece postalo luksuz za mnoge porodice, mnogi i dalje prepoznaju vrednost ovih usluga, posebno kada je reč o stručnosti, strpljenju i brizi, bez obzira na grad u kojem se nalaze.

Evo šta kažu građani na sve to

„Satnica za čuvanje dece i starijih osoba je 400-500 dinara i u Vranju, gde su plate čak i niže. To je malo, treba da budu još veće.“

„U Požarevcu je od 500 do 700 dinara po satu. Ako bi bilo i 2.000 dinara, ja to ne bih mogao raditi.“

„I u Nišu dadilje naplaćuju 450/500 dinara pa i više po satu, dadilje su luksuz, upravo zato su i skupe. Postoje čuvaonice koje su jeftinija opcija, kao i vrtići. U Beogradu sam plaćala vrtić za dete 37.000 dinara, jer kao što znate, nismo imali pravo na subvencije.“

Kurir.rs/Zadovoljna