Komentar: Grčka od protagoniste došla na viši nivo za 100 dana

Komentar: Grčka od protagoniste došla na viši nivo za 100 dana

Iako se Balkan i istočni Mediteran nalaze u sred lomova i sa stalno rastućim tenzijama, što bi trebalo da predstavlja najveći prioritet grčkih interesa i njene spoljne politike, izgleda da ova pitanja još uvek nisu probila put na dnevni red grčke Vlade. Pasivnost koju pokazuje grčka spoljna politika u vreme kada se stvaraju tenzije a region se rearanžira, ne može biti objašnjena na drugi način.

Ipak, funkcioneri Vlade, bez izuzetka, veruju da je za prvih sto dana vladavine Nove demokratije Vlada Kyriakosa Mitsotakisa prešla put do čuvara nacionalnih interesa i obnove Grčke pozicije u regionu a kredibiliteta u Evropi.

Prema običnim građanima koji jednostavno posmatraju razvoj događaja, tačno je da je Vlada bila uspešna u komunikaciji za prvih 100 dana. Skoro svi domaći štampani i elektronski mediji prezentovali su sastanke u inostranstvu kao ogroman uspeh iako isti sastanci nisu popunili ni jednu kolonu u svetskim medijima. Zaista, to je već viši nivo.

Hajde da pregledamo te poteze kronološkim redom “uspeha”. Prvi diplomatski potez Vlade bio je priznanje Juana Guaida kao legitimnog predsednika Venecuele, pet dana od preuzimanja dužnosti. Usput, niko, pa čak ni SAD više ne razgovaraju s njim a istovremeno su obnovili i diplomatske odnose sa Madurom. Da li govorimo o jadnoj kalkulaciji grčke Vlade, ili jednostavnoj nesposobnosti?

Naravno to su bili rani znaci; najlakše putovanje u inostranstvo za grčku Vladu, ono na Kipar, bilo je sve osim uspešno. Prvo, odlukom Mitsotakisove Vlade, dve savezničke zemlje su osuđene na energetsku izolaciju, sa grčkim povlačenjem iz projekata strateške važnosti i zajedničke koristi, kao što je evroazijski konektor. Drugo, nedostatak volje grčke Vlade dolazi do tačke pasivnosti po pitanju Kipra, turskih provokacija i pretnji po bezbednost i suverenitet Republike Kipar. To znači da je putem u bezbedno okruženje Kyriacos Mitsotakis izazvao trenje između veoma važnih partnera i saveznika, Izraela i Kipra. Poslednja negativna posledica je bila opoziv odluke da se imenuje novi ambasador u Nikoziji, što je rezultiralo situacijom da je grčka ambasada na Kipru ostala bez šefa u ovom teškom vremenu.

Tri putovanja, u Pariz, Berlin i Hag, nisu bila pripremljena, bila su bez dnevnog reda, bez prisustva ministra spoljnih poslova, te je izgledalo kao da premjer ide da preda akreditive liderima EU. Uz Macrona, izjava protiv Turske bila je vest, zajedno sa modnim stilom premijerove supruge. Sa Merkelovom se diskusija kretala od zelenog rasta do zelenih investicija ali je sve ostalo na papiru, jer Nemačka tako želi. Što se tiče posete Holandiji, osim nekih fotografija sa Univerziteta i, naravno, Ruteovog poziva da holandske kompanije investiraju u Grčku, ništa se nije desilo.

Putovanje grčkog premijera u SAD, na zasedanje Generalne skupštine UN u New Yorku u septembru, bilo je u vrhu vesti; sve sa sastankom uz čaj i nekih simpatija sa američkim predsednikom u pratnji njihovih supruga, do kojeg na kraju nije ni došlo.

Iako je tamo proveo nekoliko dana, grčki premijer je uspeo da iznervira predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, važnog partnera Grčke na Balkanu, jer je Mitsotakis odlučio da se službeno sastane sa predsednikom Kosova, Hashimom Thacijem, bez obzira što je predsednik države koju Grčka ne priznaje, dok je sastanak sa Vučićem zakazan na savet nekoliko novinara koji su upozorili da bi moglo biti diplomatskih problema.

Na sastanku sa turskim predsednikom Recepom Tayyipom Erdoganom, grčki premijer je “zaboravio” da iznese pitanja koja mu je kiparski predsednik Nicos Anastasiades naglasio. Kako je rekao nakon sastanka, dobio je šest tema a on je istakao tri, što je dovelo do velikog nezadovoljstva kiparske strane novom grčkom Vladom.

Da, grčka Vlada je u pravu kada kaže da se država promenila. Za 100 dana se spoljna politika zemlje stvarno promenila. Na žalost, sa ovakvim diplomatskim “uspesima” izgleda da Grčka nema nikakav stav, da gubi kredibilitet u inostranstvu, da prati pre nego da preduzima inicijative te gubi vredan diplomatski i politički kapital.

Na žalost za vladu, prvih 100 dana vlade Alexisa Tsiprasa sa Nikosom Kotziasom kao ministrom spoljnih poslova, pozicionirao je Grku kao samosvesnu zemlju EU. Niko u Briselu nije zaboravio reakciju Kotziasa na odluku u vezi sa sankcijama Rusiji, u odsustvu Grčke. Ni Kiprani ne mogu zaboraviti promene koje je napravio u garancijama i bezbednosti od njegove posete UN, u aprilu 2015, nakon kojeg je oblikovan novi okvir za rešavanje kiparskog pitanja. Čak ni Amerikanci ne mogu zaboraviti ko je predano radio na revitalizaciji grčko-američkih odnosa, koji su sada na vrhuncu. Bugarska, takođe, neće zaboraviti ko je rešio razlike sa Grčkom i napravio posebno važan savez na Balkanu. Čak ni jevrejski lobi ne može zaboravit Nikosa Kotziasa i Tsiprasovu vladu, koji su pomogli da grčka Vlada u jako teškom vremenu postavi temelj za savez Grčke i Izraela. A sve je to prostignuto pre isteka prvih 100 dana.

Tačno je da je rano za izvlačenje nekih zaključaka o spoljnoj politici Kyriacosa Mitsotakisa. Ali, rani znaci su zabrinjavajući za Grčku, u vreme važnih promena u vitalnom geografskom području. Apatija koa karakteriše grčku spoljnu politiku bože biti opasna, ako ne i prokletstvo./ibna