Komentar: Ne postoji samo jedan put napred – Tri opcije za COVID-19

Komentar: Ne postoji samo jedan put napred – Tri opcije za COVID-19

Piše Nikos Kotzias *

Tri različita pristupa pokazuju se u okviru javne rasprave o pandemiji u Grčkoj. Prva, vladina, jeste da je učinila sve što je mogla, pridržavajući se „uputstava“ naučnika i Brisela. Lažno veruje da je postigla bolji rezultat u poređenju sa drugima i da je, osim nekih neuspeha, efikasno odgovorila u obe faze krize. Odlučila je za ekonomsku recesiju (koja je, međutim, već bila u toku i pre pandemije) kako bi rešila zdravstvene probleme. Vlada je, kao i sa memorandumima, predstavila svoje neokonzervativne izbore u borbi protiv pandemije kao jedini put napred.

Druga, ona koju protežira opozicija, tvrdi da je s pravom podržala administraciju u prvom talasu, tokom kojeg je politiku koja se vodila smatrala solidnom, ali da vlada nije iskoristila privremeni period zatišja tokom leta. Ovo poslednje je tačno. To je rezultiralo, ističe opozicija, da zemlja ostane nespremna za krizu dublju od prolećne. Ovo predstavlja još jednu tačnu procenu. Pored toga, kao što smo mi iz PRATTO-a isticali od samog početka, opozicija s pravom tvrdi da je vlada trebalo da obezbedi jačanje logističke infrastrukture u obrazovanju i zdravstvu. Trebalo je regrutovati osoblje svih kategorija. Pored toga, trebalo je nabaviti moćne servere i distribuirati lične računare studentima. Izračunati su troškovi za nadogradnju elektronsko-tehničke infrastrukture školskog sistema i obezbeđivanje jednog računara ili tableta za svakog učenika, budućnost ove zemlje – kao što sam već pokazao – na 108.000.000 evra. Odnosno, manje od 120.000.000 poklonjenih Aegean Airlines-u.

Ono što opozicija možda nije shvatila je da je njen konsenzus u prvoj fazi pandemije nehotice doprineo tome da se izvor današnje drame prikazuje kao jedini put napred. Stoga se nije pozvala na krajnji temeljni demokratski argument: da, kao i na memorandumima, postoji više načina za kretanje napred u suočavanju sa pandemijom.

Komitet na čelu sa gospodinom Tsiodrasom tvrdio je da su „maske smrtonosne“. U nedostatku naučne osnove, oni su svoja konzervativna gledišta predstavili kao jedini put napred. Stav koji je nas u PRATTO-u primorao  da ih oštro kritikujemo. Pored greške, ovo gledište je takođe pripremilo teren za gajenje nepoverenja i teorija zavere protiv sredstava zaštite. Jer, kad je neko bio ubeđen da će umreti ako stavi masku, zašto bi je nosio danas?

Treća linija bila je ona koju smo predložili uz brojne institucije i šeme: masovni besplatni testovi; distribucija maski svim zaposlenima i velikim socijalnim institucijama kao što su škole, univerziteti, ministarstva, saobraćaj; značajne mere za održavanje neophodne socijalne distance. Mi iz PRATTO-a, stavljajući svoju ograničenu dinamiku u upotrebu, objasnili smo da su se različiti modeli međunarodno primenjivali u borbi protiv pandemije. Grčka se zasnivala na briselskom modelu, uz dodatnu prednost posebnostima otkrivenim u JI Evropi (lepše vreme, više vakcinacija do pre nekoliko godina od bolesti koje su nestale u zapadnoj Evropi pre nekoliko decenija, poput tuberkuloze i malarije, manja internacionalizacija područja u mesecima pre turističkog talasa). Najuspešniji model bio je model jugoistočne Azije, u oblastima kao što su Novi Zeland, Južna Koreja, Tajvan, Singapur i Vijetnam. Prema New York Times-u, krajem 2020. godine, ovaj poslednji je zabeležio najveći ekonomski rast i rast izvoza širom sveta.

Model jugoistočne Azije uspeo je da kombinuje borbu protiv virusa sa ekonomskim spasavanjem gore pomenutih regiona, kao što je to bio slučaj u Kini. Šta je zajedničko svim ovim oblastima? A) jak sektor javnog zdravstva koji je dodatno ojačan. Čak su osnovane i nove specijalizovane klinike i bolnice. B) Maske za sve od samog početka. C) Masivni i kontinuirani testovi, sa ciljanim praćenjima. Postoje gradovi u Kini sa 10-15 miliona stanovnika koji su u celini testirani tri, pa čak i četiri puta, dok su u Grčkoj izjavljivali da je takav broj nestvaran. Socijalna distanca i testiranja u obrazovnim institucijama bilo je posebno sistematsko. D) Metodička i stroga primena socijalnog distanciranja, obezbeđujući tačnu (i retku) distribuciju javnog prevoza. E) Rukovanje kao oblik pozdrava zamenjeno je pozdravima iz daljine. F) Posebne mere na radnim mestima. G) Zabrana masovnih okupljanja u  verskim objektima. Dva puta se u Južnoj Koreji pokazalo da su takva mesta izvor virusa. H) Odredbe za podršku mentalnoj dobrobiti građana. I) Zatvaranje granica i dvonedeljni karantin za sve koji dolaze iz inostranstva. J) Korišćenje novih aplikacija na društvenim mrežama za hvatanje celokupne slike situacije i međusobnih veza nastalih između nosioca i nenosioca virusa.

Ne želim da procenjujem mere koje su preduzete i koliko su gore navedene stranke na kraju bile uspešne. Ono što želim da naglasim je, međutim, da kada smo u martu i aprilu predstavili alternativno rešenje koje je, kako se činilo, davalo rezultate u mnogim državama, provladina štampa nas je napala s ironijom, dokaz njihovog nedostatka obrazovanja i znanja, proučavanja i uvida. Problem je bio u tome što niko od njih nije proučavao međunarodno iskustvo, što je bio preduslov za bavljenje politikom u današnjim uslovima.

Stoga podvlačim da je studiranje bilo i neophodno. Uostalom, levica je uvek učila. Nekada je upoređivala međunarodno iskustvo i iz njega crpila ideje, misli, sugestije; spajala ih u politiku. Nauka, kada je demokratska, dozvoljava i generiše mnoge pristupe. Nijedno od njih nije izvan borbe i protivrečnosti unutar naučnog objekta ili društva u celini. I to se dešava bez obzira da li to protagonisti sami shvataju ili ne. Ponavljam: od zdravstvene politike do privrede, od spoljne politike do obrazovanja, nigde se ne može naći samo jedan put napred. I to bi trebala znati cela grčka levica, posle deset godina krize i memoranduma. / ibna

* Nikos Kotzias je emeritus profesor međunarodnih odnosa i spoljne politike, bivši ministar spoljnih poslova, član Pokreta PRATTO i autor.