KOMENTAR: Podsticaji i povezivanje Zapadnog Balkana na putu ka EU

KOMENTAR: Podsticaji i povezivanje Zapadnog Balkana na putu ka EU

Oliver Varhelyi, komesar EU za susedstvo i proširenje

Beograd, Podgorica, Priština, Sarajevo, Skoplje, Tirana. Šest glavnih gradova Zapadnog Balkana, u srcu Evrope, ali putovanje i trgovina između njih i drugih glavnih gradova Evrope traje dvostruko duže nego između gradova koji su mnogo udaljeniji. Ipak, povezivanje je ključno: za živote ljudi, za preduzeća i za ekonomije regiona, sada čak i više, kada moramo da podstaknemo oporavak nakon pandemije COVID-19. Štaviše, jaz u ekonomskom razvoju između regiona i EU mora se brže zatvoriti, što će takođe ubrzati proces integracije zemalja u EU.

To su glavni razlozi zbog kojih je Evropska komisija ove nedelje na sto stavila veliki ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan. Ovim planom se predviđa mobilizacija do devet milijardi evra sredstava za vodeće investicije u oblastima transporta, energije, zelene i digitalne tranzicije, kako bi se kreirali dugoročni rast i radna mesta. Pored toga, cilj mu je povećati investicioni kapacitet regiona zahvaljujući novom Garancijskom instrumentu za Zapadni Balkan, sa ambicijom da prikupi investicije do 20 milijardi evra.

Zapadni Balkan nam je potreban bolje povezan, bilo drumskim ili železničkim saobraćajem između glavnih gradova ili sa Evropskom unijom ili preko ultra brzog širokopojasnog interneta. Čvrsto verujem da će ovo pomoći u stvaranju čvrste tržišne ekonomije snažnim i direktnim stimulisanjem trgovine i investicija. Takođe nudimo našu saradnju u stvaranju ekonomije zasnovane na znanju kroz pomoć malim i srednjim preduzećima, novoosnovanim preduzećima i industriji za istraživanje i razvoj. Ove privredne grane takođe moraju da rade za ljude: mora se rešiti neusklađenost između ponude zanimanja i potreba tržišta rada, a odliv mozgova mora se pretvoriti u cirkulaciju mozgova, posebno među mladima.

Plan takođe pokreće Zelenu agendu za Zapadni Balkan. Zelena i digitalna tranzicija su prioriteti EU za sopstveni oporavak i želimo da pružimo podršku regionu u skladu sa realnošću na terenu, tako da se bavi problemom zagađenja i istovremeno stvara održive poslovne mogućnosti u svim ekonomijama. Biće fokusiran na dekarbonizaciju, čistu energiju, čistiju životnu sredinu i digitalnu transformaciju, uključujući uvođenje ultrabrze širokopojasne mreže.

U brzom ukidanju koršitenja uglja, prelazna uloga gasa je od najveće važnosti, pored obnovljivih izvora. Postepeno ukidanje korištenja uglja moglo bi u velikoj meri brzo smanjiti postojeće opasnosti po javno zdravlje. Želimo da dovedemo gas na Zapadni Balkan kako bismo stvorili raznolikost i smanjili zavisnosti, dok bi se na toj osnovi mogla graditi dugoročna klimatski neutralna rešenja poput vodonika.

Međunarodne finansijske institucije spremne su da podrže naš ambiciozni plan. Ova podrška će biti presudna za maksimizovanje ogromnog potencijala regiona kako bi se obezbedile najveće koristi građanima i ekonomijama.

Kroz ekonomski i investicioni plan, cilj Komisije takođe je da ojača regionalnu dimenziju naše saradnje. Regionalna ekonomska integracija između šest partnera nije zaobilazni put na evropskom putu, već direktna ekonomska prilika za stvaranje rasta, prevazilaženje ekonomske krize povezane sa COVID-om, modernizaciju ekonomija u skladu sa prioritetima EU i njihovo približavanje Unutrašnje tržište EU.

Ekonomski i investicioni plan ide paralelno sa reformama. Reforme, posebno u vladavini zakona, ostaju u središtu procesa proširenja i takođe su potrebne da bi se podržao ovaj plan, jer podižu poslovno samopouzdanje i stvaraju bolju investicionu klimu.

Zajedno sa planom, Komisija je takođe usvojila Paket proširenja za 2020. godinu, ocenjujući tekuće temeljne reforme na Zapadnom Balkanu i predstavljajući preporuke i smernice o sledećim koracima za naše partnere. Njihova dinamična primena ne samo da će doneti dugotrajne rezultate, već će ubrzati napredak na putu ka EU.

Budućnost Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji. Od prvog dana mandata ove komisije, jedan stav je bio vrlo jasan: region je za nas ključni prioritet. Neumorno radimo na približavanju regiona mnogo bliže i brže EU, sledeći tri cilja: oživljavanje procesa proširenja, otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i ubrzavanje ekonomske razmene sa EU.

U vezi sa prva dva cilja, preduzeti su značajni koraci napred, sa revidiranom metodologijom proširenja i odlukom država članica da otvore pregovore o pridruživanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom, za šta je revidirani predlog metodologije probio teren. To je pokazalo da EU stoji uz svoje partnere i ispunjava svoja obećanja.

Takođe smo bili uz regiju tokom izbijanja COVID-19, pružajući suštinsku i neuporedivu podršku, uključujući hitnu medicinsku pomoć i finansijski paket od 3,3 milijarde evra za rešavanje direktnih posledica pandemije.

Novi plan je treći stub mog pristupa. Neće podržati samo dugoročniji socijalno-ekonomski oporavak regiona i razmenu sa EU, već će povećati saradnju i trgovinu unutar regiona, te osloboditi neiskorišćeni ekonomski potencijal regiona. Važno je da će region konsolidovati kao investiciono čvorište za evropske kompanije i staviti se na mapu investitora koji žele da smanje udaljenost do tržišta EU i diverzifikuju ponudu.

Ove nedelje putujem na Zapadni Balkan kako bih direktno predstavio novi ekonomski i investicioni plan, kao i godišnje procene našim partnerima. Nadam se da ću dobiti podršku za sprovođenje Plana, kao i jasnu posvećenost reformama i saradnji. To ćemo učiniti zajedno, sa ciljem da stvorimo novi ekonomski i socijalni pejzaž već u narednih pet godina. / Ibna