Komentar: Sporazum Beograda i Prištine dovešće američke fondove u region

Komentar: Sporazum Beograda i Prištine dovešće američke fondove u region

Autor Mirce Jovanovski

Sporazum o poboljšanju ekonomskih odnosa Beograda i Prištine zapravo je više od toga, rekli su članovi srpske delegacije u prvim izjavama nakon sporazuma.

Zapravo, sporazum predviđa niz velikih infrastrukturnih projekata, kao i otvaranje kancelarije Američke međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu, koja će biti jedina u regiji, što je srpska strana protumačila kao polugu koja je omogućila finansijski sporazum, uz učešće ove institucije. Sve ovo će, prema njihovim rečima, biti od velikog značaja za zemlju, ali i širi region.

Ali šta pruža dokument, koji su odvojeno potpisali američki predsednik Donald Tramp, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti?

Najvažnije tačke sporazuma sažete su u proširenju „Mini Šengena“, kome će se, pored osnivača Srbije, Albanije i Severne Makedonije, odmah pridružiti i Kosovo, dok potpisnici očekuju i nadaju se da će takođe će se pridružiti Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Takođe, predviđen je završetak izgradnje autoputa od Niša do Prištine, u iznosu od 1,1 milijarde evra, te železničke pruge Priština-Centralna Srbija koja se procenjuje na milijardu evra, kroz sistem Mera za izgradnju poverenja.

To su projekti koji imaju širi regionalni značaj, jer „Mini Šengen“ zapravo znači manje čekanja na granici za kamione i smanjenje troškova, ali i priznavanje vladinih dokumenata. Veliki infrastrukturni projekti opisani u sporazumu takođe znače povezanost, ali i brži protok robe i ljudi, kao i značajan podsticaj ekonomskom rastu (autoput Niš-Priština i železnica pružaju Srbiji direktnu vezu sa jadranskom lukom  Drač).

Analitičari kažu da je ovo dobra vest za ceo region, ali s druge strane, uzdržaniji ističu da još uvek nisu videli pune rezultate. Posebno, treba prvo videti kako će  reagovati EU, najveći trgovinski partner Srbije, kao i Kina, uz čiju podršku Srbija gradi brze pruge od Beograda do Budimpešte (pogotovo što jedna od tačaka Vašingtonskog sporazuma primorava Srbiju da ne kupuju 5G opremu od nepouzdanih dobavljača). Pored toga, kineske kompanije su investirale u smederevsku železaru, ali su uključene i u druge projekte.

Zvanični Beograd poseban akcenat stavlja na otvaranje kancelarije Američke razvojne agencije, što se očekuje kao signal investitorima, kao i da će ta agencija biti garant za sprovođenje velikih infrastrukturnih projekata.

„Imamo sporazum koji celom regionu daje priliku da ekonomski još više napreduje“, rekao je ministar finansija Srbije Siniša Mali, koji je naglasio da će sporazum doprineti još bržem završetku i ekonomskom razvoju čitavog regiona.

„Dali smo sve od sebe, posebno u pitanjima koja su važna za životni standard ljudi koji žive na zapadnom Balkanu“, rekao je Mali, dodajući da se američka vlada preko DFC-a obavezala da će finansirati završetak projekta Niš- Priština, završetak izgradnje i rekonstrukcije pruge od Niša do Prištine.

Ovaj optimizam podstakla je i izjava izvršnog direktora DFC-a Adama Bellera.

„Međunarodna korporacija za finansiranje razvoja (DFC) aktivno će podržavati ekonomsku normalizaciju između Srbije i Kosova putem Američke izvozno-uvozne banke (Exim banka) i korporacije Millennium Challenge. „DFC će otvoriti kancelariju u Beogradu za podršku ekonomskom napretku“, napisao je Beller na Tvitteru na srpskom jeziku.

Američka međunarodna finansijska korporacija za razvoj, kako je navedeno na njenoj web stranici, je Američka razvojna banka. DFC sarađuje sa privatnim sektorom kako bi finansirao rešenja za najkritičnije izazove sa kojima se svet u razvoju danas suočava.

Prema medijima, ovo je zapravo američki odgovor na kinesku ekonomsku ekspanziju kroz „Novi put svile“.

Stvaranjem ove agencije, Sjedinjene Države će moći da ulože do 60 milijardi USD na tržišta u razvoju kako bi se rešila, prema onome što neki u Vašingtonu veruju, namera Kine da upotrebi dug za pokretanje „ekonomskog rata“, kažu mediji.

„DFC čini Ameriku snažnijim i konkurentnijim liderom u globalnoj razvojnoj fazi sa većom sposobnošću za rad sa saveznicima na transformacionim projektima“, rečeno je na službenoj web stranici DFC-a, te se dodaje da zemljama u razvoju pružaju održive alternative neodrživim i neodgovornim državnim inicijativama.

Ova usluga prisutna je u Severnoj Makedoniji, gde je, prema podacima DFC-a, od 2009. do 2016. godine finansirano devet projekata u ukupnom iznosu od 15,3 miliona američkih dolara kao garancija za razvoj poljoprivrednog sektora, kao i za finansiranje vrlo malih preduzeća.

DFC je razvio novi sistem koji procenjuje da li će se projekat finansirati – takozvani Impact Quotient (IQ) sistem za merenje uticaja. IQ sistem ima tri glavna stuba: ekonomski rast, integraciju i inovacije. U svakom od njih postoji niz mogućih razvojnih ciljeva, poput stvaranja novih radnih mesta, inkluzivnih lanaca snabdevanja ili novih struktura finansiranja koje privlače novi kapital.

To pokazuje da američka agencija obezbeđuje sredstva za održive projekte i da novac nije samo reč.

Međutim, u Srbiji su uvereni da će DFC sufinansirati velike infrastrukturne projekte i kažu da su posvećeni pružanju jeftinih kredita za podršku malim i srednjim preduzećima. Ali takođe da će samo njegovo prisustvo u Beogradu biti snažna poruka Amerikancima i investitorima iz drugih zemalja.

Neki ekonomisti tvrde da bi ovo mogla biti prekretnica u američkim investicionim fondovima u Srbiji i na Balkanu, a dugoročno će doneti nova radna mesta i dodatne prihode u državne budžete. / Ibna