Kyriakos Mitsotakis: Grčka će uskoro izvoziti struju Balkanu

Kyriakos Mitsotakis: Grčka će uskoro izvoziti struju Balkanu

Grčki premijer Kyriakos Mitsotakis pokušao je da dobije političke kredite za investiciju kompanije Enel Green Power’s u Kaffireasu, jučerašnjim pojavljivanjem na otvaranju vetroelektrane,  na isti način kako je to uradio sa kompanijom Mytileneos pre dve sedmice u Aspra Spitia, Boeotia.

“Nije slučajnost da se sve ovo dešava samo tri meseca nakon izbora. Manje od 100 dana od kada je vlada položila zakletvu, pokazali smo da poverenje koje postoji u vladi da podrži jake snage kako investitora tako i radnika,” rekao je grčki premijer. Ipak, rekao je da je posao završen nakon nekoliko godina organizovanih napora, koji su se dogodili pre nego što je Nova demokratija došla vlast. Ali, ubrzo nakon toga je nastavio gde je stao rekavši da je “nova vetroelektrana, kao što je rečeno, najveća u našoj zemlji, i dokaz je da se investicije odmrzavaju i polako predaju primat proleću rasta. Grčka se menja – to možemo videti – sa novim investicijama i novim radnim mestima”.

Zatim je rekao da je ovo ekstremno bogat “zeleni” izvor energije i dodao da su “ovo inicijative koje nas vode bliže definitivnoj nezavisnosti od lignita i dovodi grčku bliže zahtevima 21. veka. Naš cilj je da Grčka postane pionir u korištenju obnovljivih izvora energije. Ne radi se samo o “zelenom” nego i o “plavom” razvoju, jer i naše more možemo usmeriti u ovom pravcu”.

Nakon toga je pohvalio Enel Green Power, “najveću kompaniju u oblasti obnovljivih izvora energije u svetu. Ona je – dok su instalacije bile u pogonu – zaštitila i pošumila višegodišnju šumu kestena koja okružuje vetroturbine”.

“Želim da istaknem da će 3% godišnjeg prihoda, koji će biti oko pola miliona evra, biti vraćeno lokalnoj zajednici po ugovoru.”

Uopšteno, u vezi sa vetroelektranama, rekao je da se “Don Kihot možda borio sa vetrenjačama, videvši imaginarne neprijatelje u njima. Ove pozdravljamo kao prijatelje budućnosti; koji će doneti bolji, jeftiniji život domaćinstvima i jako različito ali još uvek lepo okruženje za sve… Do kraja 2019. godine novi posebni Prostorni plan za OIE će biti potpisan. Pre završetka, međutim, napravićemo izmene u sadašnjem Planu da bi izbegli mnoge nedostatke koji još uvek postoje. Sve službe koje su umešane rade u ovom pravcu i bilo bi korisno da dobijemo sugestije od svih onih koji su aktivni na terenu”.

U drugu ruku, govorio je o investicijama u okviru kopanja lignita, do 2028, i korištenju blažih formi proizvoda. Rekao je: “Ova inicijativa nas stavlja na čelo globalne debate o brzom odvajanju od formi energije koji ostavljaju veliki trag u okolini. To je kombinovano sa potrebom da se konačno liberalizuje domaće tržište kako bi kreirali nova radna mesta i jeftiniju energiju. I, naravno, moramo da smanjimo štetu izazvanu uvozom električne energije. Grčka treba biti zemlja koja izvozi električnu energiju, posebno balkanskim zemljama, koje će uskoro doći na isti problem, jer će morati da se reše relativno intenzivne infrastrukture za proizvodnju električne energije. Zbog toga, mi već promovišemo – a to će biti odobreno na narednom međuministarskom sastanku o strateškim investicijama – dva velika projekta u Tesaliji i centralnoj Grčkoj… sa ukupnim kapacitetom od 461 MW. To je investicija od 400 miliona evra koja će obezbediti mnoga radna mesta, stimulisati dalji udeo OIE u našem energetskom miksu… Do 2024. godine naše veze kopna sa Cikladama i Kritom će biti zanršene. Do 2030. godine završićemo interkonekciju sa Dodekanezom. Važna interkonekcija Peloponez – Krit biće gotova pre leta 2020. godine.”/ibna