Priča je poznata, ali ima i onih koji nisu bili na času kad se učila, pa da ponovimo ukratko. Slikaru u antičkoj Grčkoj Apelesu, neki obućar je jednom stavio primedbu da cipela na slici nije dobro naslikana. Apeles je odmah popravio grešku, ali je obuć ar, ohrabren što je veliki slikar prihvatio njegov savet, počeo da stavlja zamerke i na druge delove slike. Tada mu je Apeles podviknuo: „Obućaru, drži se cipela!“, a priča o ovom događaju pominje se kad neko nadobudno izađe izvan svog kruga stručnosti, ili okvira poverenog mu zadatka.
Kao što je to, na primer, pre neki dan na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Briselu uradio Tonino Picula kada je izjavio da su građani zabrinuti zbog tragedije u Novom Sadu i da traže odgovornost…
Ovaj evroparlamentarac iz Hrvatske, bivši ministar inostranih poslova svoje zemlje, i učesnik rata protiv Srba koji je 1995. okončan „Olujom“, prošlog meseca je imenovan za izvestioca o Srbiji. Posao će mu biti da u narednih pet godina podnosi izveštaje Evropskom parlamentu o koracima koje Srbija preduzima da bi se približila članstvu u EU.
Treba na ovom mestu podsetiti kako se ovaj izvestilac i izvestioci za druge zemlje biraju. U Evropskom parlamentu partije među sobom podele teritorije na osnovu svoje zainteresovanosti (!), a onda unutar svojih poslanika sprovode interne konkurse. Posle dva mandata kad je izvestilac iz Srbije bio iz redova evropskih narodnjaka, sad je zapala ta uloga socijalistima i demokratama, međ u kojima je Picula imao najviše sreće. Jer reč je o lukrativnom poslu.
Treba reći, naravno, i ovo: Neće, naravno, Tonino Picula odlučivati o prijemu Srbije u EU, odluka o tome donosi se na mnogo višem nivou, i iskreno govoreći, kad i ako Srbija bude ulazila u Uniju, nikakvi se izveštaji parlamentaraca neće računati.
I na kraju, neophodno je istaći i činjenicu koju su očigledno i Picula i neki njegovi prijatelji u Beogradu koji su slavodobitno dočekali njegovo imenovanje smetnuli s uma, izvestilac Evropskog parlamenta, ma ko da je u pitanju, nije prinudni upravitelj Srbije!
Srbija se, stalno to ističe predsednik Aleksandar Vučić, opredelila za evropski put, a i građani u velikom broju iskazuju podršku takvom opredeljenju. Ali reč je dobrovoljnoj odluci, utemeljenoj na istovetnosti vrednosti naše države i država koje su već članice EU, i procesu koji podrazumeva obostrano uvažavanje. Prostije rečeno, naša država donosiće odluke i povlačiti poteze koji su u njenom najboljem interesu, a ako se to poklapa sa „evropskim putem“, onda dobro za evropski put. Zadatak Tonina Picule koji mu je poverio Evropski parlament je da to registruje i dojavljuje u Brisel. I ništa ni više ni manje!
Njegova ga funkcija čak dovodi u nepovoljniji položaj u odnosu na druge evroparlamentarce. Oni mogu da komentarišu zbivanja u Srbiji nezavisno od činjenica (i pameti) kao što su to radili neki pojedinci povodom decembarskih izbora, ili što redovno čine povodom Kosova, dok Piculu kao izvestioca elementarna pristojnost obavezuje na poštovanje elementarnog reda i granica posla koji mu je poveren, kao i gostoprimstvo koje mu Srbija kao izaslaniku EP (ne kao Piculi) ukazuje. Ova poslednja ograda, da Picula kao osoba ne zaslužuje dobrodošlicu u Srbiji, nužna je zbog njegove ratničke prošlosti i antisrpske aktivnosti dok je bio hrvatski ministar spoljnih poslova i u dosadašnjim sazivima EP.
Ozbiljan političar za kakvog se Picula izdaje i kakvim ga predstavljaju oni koji su ga imenovali za izvestioca, morao bi da bude svestan svih ovih činjenica. Žrtve strašne tragedije u Novom Sadu, ako mu je već do toga, može i treba da žali samo u sebi. Njihovo pominjanje u Briselu je cinična i licemerna zloupotreba, politikantstvo kojim je Picula grubo iskoračio iz povereneog mu mandata.
I zato mu treba podviknuti kao što je to uradio Apeles.
– Obućaru, drži se cipela!