Proširenje Evropske unije postavljeno je visoko na listi prioriteta nove evropske administracije. U iščekivanju konkretnih pomaka, mađarski premijer Viktor Orban istupio je znatno odlučnije, založivši se za Srbiju u EU. On je u četvrtak poručio da Evropa mora da shvati da nije Srbiji potrebna EU, već da je Uniji potrebna Srbija.
Sfera uticaja
“Evropa ima problema s rastom, s dinamikom, a novu dinamiku i polet možemo da dobijemo samo od novih članova. Srbija je najbolji kandidat za to. Ako neko hoće da se uveri šta Srbija može da pruži evropskoj ekonomiji, onda predlažem da poseti Beograd u razlici od tri meseca, pa će se uveriti šta Srbija može da pruži EU”, izjavio je Orban.
Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja kaže za Kurir da Orbanova poruka pokazuje još jedan jasan signal da EU želi Srbiju.
“Prostor Zapadnog Balkana je veoma značajan velikim svetskim silama koje žele svoju sferu uticaja da prošire na ovaj prostor. Ta želja je dodatno dobila na značaju otkad je počeo sukob u Ukrajini, koji dovodi do polarizovane situacije gde svaka neopredeljena država i region pokušavaju da se pridobiju, uz korišćenje različitih sredstava. Mađarska trenutno predsedava EU i s te pozicije može da utiče na dinamiku evropskih integracija Srbije. Uz to, treba imati u vidu i nedavnu posetu predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić Italiji, gde je takođe obećana pomoć Srbiji na evropskom putu. Ne treba zanemariti i ekonomski faktor, gde Srbija ostvaruje visok nivo trgovinske saradnje s državama EU, kao i finansijske fondove koji su otvoreni za države Zapadnog Balkana, zahvaljujući kojima se dobija određeni nivo bespovratnih sredstava ili povoljni krediti. Međutim, sve to nisu dovoljni uslovi, jer za efikasnost otvaranja i zatvaranja poglavlja, odnosno klastera, daju saglasnost sve države članice EU“, napominje on.
Faktor Tramp
U kontekstu nove situacije u Americi i izbora Donalda Trampa za predsednika, Perišić ocenjuje da to može dodatno da podeli države članice EU, pogotovu uoči vanrednih parlamentarnih izbora u Nemačkoj.
“Posledica toga mogu da budu novi problemi u funkcionisanju EU i samim tim nemogućnost da se posvete spoljnopolitičkim temama, kao što je politika proširenja. S druge strane, krize i sukobi koji su se javljali prethodnih godina doveli su do velikog povratka SAD na evropski kontinent i njihov uticaj na EU se povećao. Vašingtonska administracija, ukoliko bude želela, može i pozitivno da utiče na evropske integracije Srbije, pogotovu preko suverenističkih političkih struktura, kao što je Orbanova vlast u Mađarskoj, ali i preko država članica Kvinte, kao što su Francuska i Italija, s kojima Srbija ima odlične odnose poslednjih godina. U zavisnosti koga Tramp bude imenovao kao svog izvestioca za Zapadni Balkan, možemo naslutiti kakvu će politiku voditi prema ovom prostoru i koliko će mu to biti visoko na političkoj agendi”, zaključuje Perišić.
Direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić kaže za Kurir da bi snažna podrška Mađarske Srbiji, i bez Trampove pobede, morala dati rezultate po pitanju evrointegracija.
“Mađarska je tokom predsedavanja EU pokazala dobro liderstvo i mnogo je učinila da poziciju Srbije približi ostalim članicama i pogura njenu kandidaturu. Ako postoji pravi trenutak da se otvore novi klasteri, onda je to sad u decembru. I ukoliko se desi, sigurno je da će to biti zahvaljujući upornosti mađarske diplomatije i države. I da nije pobede Trampa, to bi moralo dati rezultate. U suprotnom, biće to jedna vrlo loša poruka EU i ona bi govorila o dekadenciji, konstantnom opadanju, ali i činjenici da će Uniji, bez neophodnih reformi, biti vrlo teško da se održi u sadašnjoj formi“, ocenjuje Miletić.
VIDEO