Mediji i njihovi odnosi sa političkim liderima

Mediji i njihovi odnosi sa političkim liderima

Autor ROLAND QAFOKU

Kulminacija sastanka koji je lider Demokratske stranke Albanije, Lulzim Baš, imao sa novinarima u subotu bile su njegove kritike. Zabrinut za stanje u medijima, podsetio me na zabrinutost koju je 44. američki predsednik, Barak Obama, izrazio kada je javno prihvatio: “Ja sam ono što mediji kažu da jesam”. Ali način i forma koju je Lulzim Basha odlučio da to izrazi je drugačiji. Naglašavajući nedostatak slobode i državnu kontrolu nad medijima, lider demokrata je rekao:

„Glavni problem koji mediji imaju je njihova nesposobnost da reflektuje duboke društvene, ekonomske i političke probleme. To čini novinare površnim hroničarima, umesto da istražuju. Da nije bilo političara, mediji ne bi bili u stanju da osude ništa. Kažu da smo postali poput medija i da popunjavamo veliku prazninu. Opozicija je sprovela više istraga nego mediji”.

Svaki novinar se suočava sa takvom kritikom barem jednom u svojoj karijeri, ali bi očekivao da to dođe od glavnog i odgovornog urednika, a ne od političara.

Ali, da li je normalno da opozicioni lider kritikuje profesionalnu stranu medija? Istina je da je Demokratska stranka u opoziciji i da postoji neka vrsta preplitanja između medija i opozicije, ali nemojmo zaboraviti da se ova opozicija sprema da dođe na vlast, dok mediji sada, a i u buduće će, kritikuju vladu. Kako onda mediji mogu da stvore savez sa političkom snagom koja će sutra doći na vlast? Postoji najmanje 5 pitanja za koja demokratski lider mora pokazati da ima drugačiji pristup.

Prvo, pre nego što je kritikovao rad novinara, Baša je trebao dokazati da je ozbiljan u promeni stanja u medijima. Ne samo da Basha mora ponuditi više bezbednosti za novinare, već i svojim podređenima mora dati do znanja da će, kad god budu imali problema s novinarima, uvek biti na strani novinarstva.

Drugo, Baša mora da ponudi transparentnost u svakom pogledu. On je to obećao i nadamo se da će se to dogoditi uskoro, zato hajde da se suočimo sa tim: Demokratska stranka je manje-više funkcionisala na isti način kao i Socijalistička partija: vesti koje dobijaju redakcije su unapred pripremljene. Jedina razlika koja postoji između ove dve stranke je da socijalistički lider ima svoj personalizovani kanal, ERTV.

Treće, Baša treba da pokaže da ima jasnu platformu o odnosima koje će Demokratska stranka imati sa medijima uopšte. Takva platforma nedostaje, ali je više nego potrebna. Da li će imati preferencijalne novinare? Ono što je još važnije je činjenica da Baša treba da ima prostor u kojem može da ima otvorenu i profesionalnu komunikaciju sa medijima. Baša mora da pokaže da će se sadašnja situacija promeniti i da će se žalbe koje novinari iznose njegovoj kancelariji za štampu adresirati a ne ignorisati.

Četvrto, Baša treba da pokaže da će se, kada dođe na vlast, ponašati drugačije od sadašnje vladajuće stranke. On mora pokazati da nikada neće pozvati vlasnike medija da se žali na vesti koje objavljuju.

Peto, Baša treba da shvati da politika ne može regulisati medije. Nasuprot tome, mediji su samoregulisani. Njihova misija jeste i uvek će biti da kritikuje političare i vladu. Ili čak i one koji žele da dođu na vlast. Sam Baša je rekao da je nemoguće da mediji prežive kao nezavisni. Međutim, može li nas uveriti da će se to promeniti kada on dođe na vlast?