Mediji u Sloveniji: Da li Slovenija postaje policijska država?

Mediji u Sloveniji: Da li Slovenija postaje policijska država?

Nekoliko medija u Sloveniji reagovalo je na nova velika ovlaštenja koje je Vlada dala policiji za vreme pandemije koronavirusa. Portal „The Slovenia“, u dubljoj analizi, upućuje da su Poverenik za informacije i ombudsman za ljudska prava upozoravali da se policiji ne daju velika ovlaštenja za kontrolu kretanja pojedinaca dok Vlada pokušava da obuzda epidemiju koronavirusa. Obe institucije kažu da dva člana iz novog krovnog zakona krše osnovna ustavna prava.

Članovi 103 i 104 novog zakona koji su koncipirani da ublaže posledice epidemije koronavirusa za preduzeća i građane omogućavaju policiji da nadgleda lokacije pojedinaca koji se odluče za samoizolaciju umesto obaveznog karantina, na šta bi takvi pojedinci morali izričito da pristanu.

Policija bi imala pristup programima za prepoznavanje (“face recognition”), ovlaštenje da postavlja blokade puteva, ulazi u stanove i privremeno privodi ljude, a sve u cilju suzbijanja epidemije i sprovođenja primene posebnih mera iz zakona o zaraznim bolestima.

Da bi to postigli, dobili bi i zdravstvene podatke koje je prikupio Nacionalni institut za javno zdravlje, a koji bi se čuvali sve dok mere za suzbijanje epidemije ostanu na snazi i do 30 dana nakon epidemije, nakon čega bi bili uništeni.

U odgovoru na ova dva člana, poverenica Mojca Prelesnik rekla je da je te članove potrebno doraditi kako bi se policiji pružila dodatna ovlašćenja samo u svrhe koje zdravstveni stručnjaci smatraju vitalno potrebnim i efikasnim.

Premijer Janez Janša rekao je u nedelju da policija već ima neka tražena ovlaštenja, al ii neka nova jer su morala biti povezana sa zakonom o zaraznim bolestima.

“Razumemo hitnu potrebu za merama u vanrednoj situaciji, ali to ne bi trebalo da služi kao izgovor za suspenziju Ustava i osnovnih prava koja on garantuje”, napisala je Prelesnik, tvrdeći da će oni koji odlučuju o zakonima takođe morati da se konsultuju sa kancelarijom Ombudsman za ljudska prava.

Poverenica nije videla da su predstavljeni konkretni argumenti zdravstvenih stručnjaka i epidemiologa koji bi opravdali proširenje svih osnovnih policijskih ovlaštenja za tako široke svrhe.

„Ovlaštenja u članu 103 ne odnose se samo na obezbeđenje poštovanja posebnih mera iz zakona o zaraznim bolestima, na primer, karantina ili izolacije, već i na vrlo široko postavljenu svrhu zadržavanja i kontrole epidemije i upravljanja usvojenim merama. Svaki građanin Slovenije im je podložan“, rekla je Prelesnik.

Ona smatra da ovaj član znači širenje policijskih ovlaštenja do te mere da potencijalno pokriva celokupno stanovništvo zemlje i u stvari dovodi do toga da Slovenija postane policijska država. Što se tiče člana 104., poverenica je rekla da predstavlja ozbiljno kršenje osnovnog ustavnog prava na privatnost komunikacije i zaštitu ličnih podataka.

„Dodatno je zabrinjavajući pokušaj Vlade da opravda takvu intervenciju dobijanjem saglasnosti. Sam sadržaj takve saglasnosti – de fakto isključivanje šanse da se povuče i uključuje brojne obaveze i zabrane – pokazuje da se zakonski pojam pristanka zloupotrebljava. ”

Prelesnik je napomenula da je Kancelarija za informisanje verovatno primetila brojne slučajeve u kojima je policija nezakonito prikupljala podatke ili ih čuvala predugo, dok se pojedinim dosijeima i dalje pristupa bez pravne osnove.

“Sve ovo otkriva ogromne rizike koji su obuhvaćeni predloženim merama, čak do tačke kada bi se princip podele vlasti iskorenio i teoretski omogućio izvršnoj vlasti da nadgleda sve u Sloveniji u svakom trenutku”, napisala je ona.

Pored toga, izražavajući mišljenje više opozicionih stranaka, Prelesnik smatra da je neprimereno da se u isti zakonodavni paket stavljaju dodatna ovlaštenja policije i ekonomske mere koje bi mogle da ublaže koronavirusnu krizu.

“Apel i hitnost ekonomskih mera ograničavaju vreme i sposobnost za kritički odgovor i postizanje društvenog konsenzusa o intervencijama u prava građana i stanovnika Slovenije”, rekla je Prelesnik.

Kasnije je vrlo sličan odgovor dao ombudsman za ljudska prava, koji je naglasio da nije bio uključen u izradu nacrta hitnog zakona, čak ni u segmentu koji se odnosi na ljudska prava.

Ombudsman je, u više navrata, apelujući da se u pristupu epidemiji poštuju ljudska prava i slobode, rekao da je teško opravdati neke od planiranih mera i izrazio iznenađenje zbog “promena u normativnom okviru policije”.

Stoga očekuje da će Vlada pružiti zdrave argumente iz razloga koji zahtevaju „ograničavanje osnovnih elemenata demokratije“. Posebno ga zabrinjava moć policije da uđe u stan neke osobe, pri čemu nije jasno da li se to može učiniti bez sudskog naloga, ali i nadzora mobitela, pa iako postoji saglasnost vlasnika.

Druga institucija koja izriče snažne kritike ne samo novih policijskih ovlaštenja, već i dve trećine predloga hitnog zakona je pravna služba Narodne skupštine, koja je rekla da se ovlaštenja iz člana 103 i 104. ne mogu tretirati kao interventne mere i zadirati u Ustavom garantovana prava. Pravna služba je takođe dovela u pitanje potrebu davanja policiji „pristupa širokom rasponu ličnih podataka, među kojima su i neki koji su vrlo osetljivi“.

Ministar unutrašnjih poslova Aleš Hojs, odgovarajući na kontroverzu oko novih policijskih ovlaštenja, rekao je da su ” samo nameravali da spreče neovlaštena i nerazumna kretanja zaraženih osoba koje bi trebalo da budu u karantinu, a umesto toga slobodno šetaju”.

Policija ne želi da nova ovlaštenja ograničavaju kretanje i slobode bilo koga ili da na bilo koji način dovode u pitanje ljudska prava, rekao je na konferenciji za novinare Vlade o stanju coronavirusne epidemije u ponedeljak popodne.