Nije baš Halajeva kometa da niželigaši izbace premijerligaše iz engleskih kupova. Opuste se članovi elite u FA Kupu i Liga kupu, malo promešaju postave, malo potcene rivala, a i zamanjka im motivacije i dogodi se iznenađenje. Ali da Liverpul ispadne od poslednjeplasiranog tima Čempionšipa, a da za 90 minuta ne stvori poštenu priliku, to niko nije očekivao.
Došli su Redsi na krajnji jugozapad države na noge malenom Plimutu i protivno svim očekivanjima stali u četvrtoj rundi, odnosno u šesnaestini finala, na svom drugom koraku u najstarijem fudbalskom takmičenju na planeti – 1:0. Plimut, osim u posedu lopte, statistički nije zaostajao, čak je imao i zrelije šanse da pobedu osigura, nego Liverpul da izjednači.
Tri četvrtine vremena gosti su imali loptu u nogama, ali su je više davili, no što su pokazivali želju da nadigraju ekipu koju je pre npunih mesec dana od Vejna Runija preuzeo trener iz Bihaća, Miron Muslić. Nestvarno deluje da je Liverpul prvu opasnost pred golom Plimuta stvorio tek u 72. minut (ni tada Luis Dijaz nije uspeo da šutira)… Tek u sudijskoj nadoknadi zagrejale su se rukavice golmana Hazarda koji je refkleksno odbranio udarce Dioga Žote, odnosno Džerela Kvanse.
Da ne bacamo previše u senku senzacionalno dostignuće drugoligaša, koji je bio rastrčan, disciplinovan, našpanovan i željan da se o njemu priča, da poveća zaradu devonskim pabovima, da čitav okrug narednih dana ćućori samo o jednoj temi. Arne Slot jeste dobrano promešao karte, ali i pored klinaca poput Treja Nionija i Džejmsa Mekonela, Redsi su imali prilično respektabilan sastav koji je moramo, makar konkretnije da napada, ako ne da napuni mrežu domaćina.
Nije Slot u Plimut poveo Mohameda Salaha, ni Kodija Gakpa, ali su mu se u startnoj postavi našli igrači poput Luisa Dijaza, Dioga Žote, Kostasa Cimikasa, Federika Kjeze, Džoa Gomeza, Vatarua Enda, pa i Harvija Eliota, veziste sa blizu 100 utakmica u Premijer ligi.
Kurir sport/ Mozzartsport
