Mere vlade za rešavanje pitanje migranata pokazale se kao mač s dve oštrice

Mere vlade za rešavanje pitanje migranata pokazale se kao mač s dve oštrice

Tri meseca nakon dolaska na vlast, čini se da Nova demokratija shvata ono što je očigledno: da se problemom migranata ne može baviti prostim žalbama na „ideološku levu vladu“.

U međuvremenu, situacija u „paklenoj rupi“ Morije, kako se pominjalo tokom predizbornog perioda kada je SIRIZA bila na vlasti, postala je još gora jer ju je opteretio rastući broj izbeglica i uglavnom imigranata koji su stigli u periodu od kada je nova vlada preuzela vlast. Prema zvaničnim podacima Prve službe prijema i Frontexa do juna u Moriji, kampu predviđen za 3.000 izbeglica već je bilo smešteno više od 5.500, a sada je taj broj narastao na 12.000. Broj se skoro udvostručio i na ostalim ostrvima.

U svakom slučaju, pokazalo se da imigranti nisu prestali dolaziti, jer, kako je juče rekao premijer, razgovarajući sa svojim novim zamenicima, „sledimo drugu, strožiju politiku, ne sledimo politiku SIRIZE“. Ako je to slučaj, zašto onda oni i dalje dolaze iz Evrosa, ako su kopnene granice čuvane – iako to nije lako – tamo gde je moguće, umesto da se upute ka Bugarskoj koja takođe ima kopnene granice?

Nažalost, pitanje migranata jedan je od onih problema koji nemaju luksuz vremena. Tri meseca su bila dovoljna u 2015. godini da se Grčka “utopi” u izbeglicama i imigrantima. Sadašnja vlada nije bila spremna uprkos onome što je proglasila i nije odmah preduzela mere koje će se, posle tri meseca, pokazati kao efikasne jer se uvek zahteva dodatna razumna količina vremena.

S jučerašnjim odlukama, vlada pokušava da reši to pitanje nizom odredbi koje otežavaju azilante da zatraže i dobiju azil, dok u teoriji ubrzavaju procedure dok se zahtevi ne obrade (i odbace, iako se to ne priznaje otvoreno).

Ali procedure za azil nisu pravi problem. Stvarni problem leži u onome pre nego što imigranti zaista stignu u zemlju, a zatim tokom vraćanja, jer su zaštićeni odredbama međunarodnog i evropskog prava. Stoga se čini da se vlada, iako strašno kasni, kretala u pravom smeru, jer je odlučila pojačati graničnu službu, naročito povećanjem patrola na moru, gradeći zatvorene centre za one koji su ilegalno ušli u zemlju a još nisu dobili azil ili je njihova molba za azil već odbijena, kao i slabljenjem pritiska na istočna egejska ostrva premeštanjem imigranata na kopno.

Do trenutka primene mera zima će doći i protoci će se smanjivati zbog vremenskih uslova kao što se to događa svake godine. Ipak, tada će se vlada moći pohvaliti da su njene mere delovale i da je rešila problem. Sve što je do tada potrebno je da niko ne bude ubijen na moru, kao na primer u Italiji, niti da neko drugo dete izgubi život tokom boravka u “paklenim rupama” koje nazivaju “centrima zatvorenog tipa”. Budući da je štednja nož s dve oštrice, to može pomoći u rešavanju problema, ali također može staviti zemlju u centar negativne međunarodne pažnje što bi iscrpilo važan kapital akumuliran prethodnih godina zahvaljujući solidarnosti i humanosti koju je grčko društvo pokazalo prema ranjivoj populaciji.

Tokom jučerašnje sednice vlade odlučeno je:

– Da se ojača granična policija, posebno povećanjem patrola na moru. Već od prošle nedelje, pojačane su patrole i svakodnevno se sprovode dodatne 23 patrole na istočnim egejskim ostrvima.

– Izgradnja zatvorenih centara za one koji su ilegalno ušli u zemlju i nemaju pravo na azil ili je njihova molba odbijena.

-Povećati povratak, sa 1.806 u 4,5 godina prethodnog upravljanja SIRIZA, na 10.000 do kraja 2020. godine.

-Napraviti listu “bezbednih država” tako da se oni koji su iz njih ilegalno ušli u Grčku odmah vrate.

– Nastaviti sa smanjenjem pritiska na ostrva Istočnog Egeja putem unutrašnjih transfera.

-Internacionalizacija problema, pored pitanja koja je pokrenuo premijer na 74. zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku, sa četiri akcije:

(a) Inicijativa o migracionom putu na Istočnom Mediteranu, sa pripadajućim dokumentom koji će zajednički predstaviti Bugarska, Grčka i Kipar pred institucijama Evropske unije 7. i 8. oktobra 2019. godine.

(b) Poseta zamenika ministra za zaštitu građana G. Koumoutsakosa Turskoj 2-3 oktobra 2019 radi razgovora o tom pitanju sa njegovim turskim kolegom Soiluom.

(c) Poseta ministara unutrašnjih poslova Francuske i Nemačke Turskoj i Grčkoj u toku nedelje.

(d) Grčka inicijativa za uključivanje ovog pitanja u agendu sednice Evropskog saveta 17. i 18. oktobra 2019. godine./ibna