Ministarstva spoljnih poslova Grčke i Turske razmenili saopštenja povodom Pontskog genocida

Ministarstva spoljnih poslova Grčke i Turske razmenili saopštenja povodom Pontskog genocida

Ministarstva spoljnih poslova Grčke i Turske razmenili su saopštenja o komemorativnim događajima vezanim za Pontijski genocid.

Odgovarajući na izjavu turskog Ministarstva spoljnih poslova, grčko Ministarstvo spoljnih poslova navodi:

„Istorijska istina, samokritičnost i odustajanje od revizionizma preduslovi su za dobronamerni dijalog i borbu protiv ekstremnog nacionalizma, za pomirenje naroda i država i za njihov miran suživot.

Ovo političko stajalište izabrao je Eleftherios Venizelos kada je nominovao Mustafu Kemala Ataturka za kandidata za Nobelovu nagradu za mir. To ostaje važan deo važne zaostavštine koju je veliki grčki političar ostavio za grčko-turske odnose i šire.

Suprotno tome, Turska odlučuje da još jednom pokuša falsifikovati istoriju, zanemarujući da ona mora, kao i svi mi, da prepozna istorijsku istinu. Svi se moraju pomiriti sa svojom istorijom, tako da se događaji poput genocida nad Pontskim Grcima nikada ne ponove”.

Izjavi grčkog Ministarstva spoljnih poslova prethodilo je saopštenje turskog Ministarstva spoljnih poslova koja se odnosi na događaje u grčkom parlamentu na dan sećanja, govoreći o neutemeljenim izjavama i zabludama Grka.

U stvari, poziva Atinu da preuzme ruku prijateljstva koju Ankara pruža Grčkoj.

Konkretno, tursko Ministarstvo spoljnih poslova navodi: „Datum 19. maja 1919. kada je izveden prvi korak našeg Nacionalnog oslobodilačkog rata je blagoslovljen dan ne samo za naš narod, već i za sve potlačene nacije koje su se borile protiv imperijalizma .

Na takav datum, neosnovane i besmislene izjave koje su dali grčki parlament i grčke vlasti pod izgovorom godišnjice 19. maja 1919. godine, ne mogu se pomiriti ni sa istorijskim činjenicama, ni sa vrednostima 21. veka“.

Između ostalog, turski ministar spoljnih poslova tvrdi da je „grčko rukovodstvo, nesposobno da se suoči sa sopstvenom istorijom, mora da se seti izveštaja Savezničke istražne komisije i činjenica iza klauzule Lozanskog mirovnog ugovora koja se odnosi na ratne zločine“.

Pored toga, izjava se odnosi na političke i radikalne krugove koji čitaju istoriju naopačke i zaključuju: „Grčka, koja insistira na tome da ostane ravnodušna prema pozivima da rešimo svoje bilateralne probleme dijalogom, te da prihvati našu pruženu ruku prijateljstva, kao u prošlosti, takođe mora da razume naš promenljivi svet“.

Komentarišući paljenje turske zastave juče u Atini, portparol turskog Ministarstva spoljnih poslova Hami Aksoj napisao je na Twitteru:

Kad je naša vojska zauzela Izmir, nije potisnula grčku zastavu koja je bila postavljena ispred nje, rekavši da je to “čast nacije”. Od tada je prošlo 100 godina. Rasisti još uvek nisu naučili potrebnu lekciju. Niko ne može podići ruku na našu slavnu zastavu“.

Spaljivanje turske zastave na komemorativnim događajima održanim u Atini grčko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je u izjavi u kojoj je navedeno: „Grčka na najkategoričniji način osuđuje svaku akciju vređanja nacionalnog simbola bilo koje zemlje, a u ovom slučaju Turske.

Slične akcije su u suprotnosti s kulturom i tradicijama grčkog naroda“./ ibna