Mitsotakis članovima svoje stranke: Ako predsednik Republike ne bude izabran apsolutnom većinom, ova vlada će pasti

Mitsotakis članovima svoje stranke: Ako predsednik Republike ne bude izabran apsolutnom većinom, ova vlada će pasti

Grčki premijer Kyriakos Mitsotakis, obraćajući se Parlamentu na kraju parlamentarnog procesa vezanog za reviziju Ustava, dao je uvid u svoje političke planove po pitanju izbora predsednika Republike.

U osnovi, Mitsotakis je pokrenuo pitanje stranačke discipline – što nije činio kao poslanik – kada je glasao protiv Prokopisa Pavlopoulosa. Obraćajući se šefu SIRIZE, upitao je: „Da li zaista verujete, gospodine Tsipras, da može postojati vlada sa apsolutnom većinom koja izabere predsednika Republike relativnom većinom, a da može da stoji ovde, u ovom parlamentu, narednog dana?”. Ovo je poruka Kyriakosa Mitsotakisa članovima njegove stranke, za koje se već govori da će konačno glasati o njegovom predlogu izmene Ustava, jer u slučaju da dobije manje od 150 glasova, Vlada će pasti. Konkretno, to je bila poruka pristalicama Antonisa Samarasa u Novoj demokratiji koji, naravno, žele da bivši premijer bude „onaj koga stranka podržava“; neki od njih su lažno nagovestili da neće slediti predlog predsednika svoje stranke ukoliko se sa njim ne budu slagali.

Pored toga, Mitsotakis je tokom svog govora pokušao da pređe liniju koju mu je Vlada ostavila rekavši: „… Naravno, sam Ustav nije odgovoran za ekonomsku neravnotežu. Ni Ustav ne može garantovati prosperitet. Međutim, Ustav koji će stupiti na snagu sutra, čak i bez mere koju bismo želeli, odašilje poruku modernizacije “.

Istovremeno, Mitsotakis je predstavio amandman na odredbu za glasanje Grka u inostranstvu – te će podneti odgovarajući predlog zakona u narednih nekoliko dana. Takođe je istakao „naš predlog za ustavno obezbeđivanje zagarantovanog minimalnog dohotka. Sadrži čvrsto opredelenje da će država osigurati da svaki građanin ima dostojan život“. Čak je uputio i pitanje Alexisu Tsiprasu: „zašto danas ne glasate za naš predlog zagarantovanog minimalnog dohotka? Nadam se da, na kraju, ipak hoćete”.

Takođe je naglasio „ograničavanje nekažnjivosti za članove Parlamenta samo na dela koja se odnose na njihovu političku aktivnost; i ukidanje vremenskog ograničenja za koji će ministri odgovarati, tako da Parlament može nastaviti krivično gonjenje u roku zastare za bilo koji prekršaj“, ali nije obrazložio odbijanje njegove stranke da prihvati predlog SIRIZA za interpretativnu izjavu u Članu 86, kojom bi se sprečila dela poput podmićivanja „počinjena u okviru vršenja ministarskih dužnosti“, što je tačka na kojoj glavna opoziciona stranka insistira. Takođe je rekao da je „naša parlamentarna grupa u svoj konačni predlog uključila „građansku zakonodavnu inicijativu“ koju je predložila glavna opoziciona stranka. Dogovorili smo se da će potpisi 500.000 građana sa pravom glasa predstavljati prag koji dovodi do podnošenja predloga, o kome će se obavezno raspravljati u Parlamentu“.

Osim toga, govor premijera uglavnom se fokusirao na napad na SIRIZA u vezi sa  odlukama donesenim u vreme kada je ova stranka bila na vlasti. U završnici, činjenica da će biti revidirano ukupno devet odredbi koje su, osim načina izbora predsednika Republike, od malog značaja, dokaz je relativnog siromaštva ovog procesa revizije Ustava. Nadalje, pokazatelj je snažno suprotnih smerova koje je svaka strana želela slediti u vezi s ovom revizijom, kao i njihovog međusobnog isključivanja budući da je proces započeo prvom levičarskom a završava prvom neoliberalnom vladom. / ibna