Mitsotakis: Šta će misliti o nama? Zelena poruka Mediteranu iz Atine

Mitsotakis: Šta će misliti o nama? Zelena poruka Mediteranu iz Atine

Mediteran je kolevka istorijskih kultura kojima je zajedničko radikalno razmišljanje, visoki ciljevi i trajno delovanje. Oni su ti koji su pomogli čovečanstvu da napreduje kroz vekove. Ovaj transformativni uticaj ostaje moćan i danas.

U svetlu te iste tradicije mediteranskih naroda, održava se današnji Atinski sastanak, na kojem zajedno sa rukovodstvom Evropske unije i Evropskog parlamenta, učestvuju šefovi država i vlada juga našeg kontinenta. Forum bi trebao odgovoriti na izazove naše zajedničke budućnosti. Prva među njima, klimatska kriza.

Predsednici Francuske i Kipra, premijeri Italije, Španije, Hrvatske, Malte, Slovenije i Grčke i ministar spoljnih poslova Portugalije nalaze se u gradu koji je rodio Republiku da služi dva univerzalna cilja: miru, bezbednosti i saradnji u Mediteranu. Ali i zaštiti života od osvete prirode.

Osma sednica EUMED -a stoga je vrhunac u kritičnom trenutku, kada smo pozvani da predložimo rešenja koja će se odnositi ne samo na istoričare u budućnosti, već i na sadašnje i buduće generacije. To potvrđuje iskustvo ovog leta na Mediteranu i u Evropi, koje su istovremeno testirali požari i poplave.

U Grčkoj su već zabeležene rekordne temperature koje su je, zajedno sa višemesečnom sušom, pretvorile u bure baruta. Isto se dogodilo u mnogim zemljama. Drugi su izgubili živote i šume zbog požara. U isto vreme su drugi oplakivali žrtve masovnih kiša, gledali srušenu infrastrukturu i imovinu. Klimatska kriza stoga više nije apstraktan pojam. Spustila se na naše lepe obale.

To je vidljiva pretnja životnoj sredini, našim društvima i našim ekonomijama. Zato sam uveren da će lideri EUMED-a zajednički podržati plan hitne i ambiciozne akcije. Ovo će biti na više nivoa, stalno koordinirano i sigurno rasprostranjeno tokom vremena.

Pre svega, moramo ponovo potvrditi svoju posvećenost ograničavanju globalnog povećanja temperature za 1,5 stepeni. Osigurati da se glas Mediterana glasnije čuje na svetskoj sceni o pitanjima zaštite okoline.

Takođe je hitno uskladiti javna i privatna ulaganja sa prilagođavanjem klimi i neutralnosti klime. I ovde moraju postojati inovativne šeme saradnje za implementaciju smelih ideja.

Takođe moramo ubrzati infrastrukturu bez ugljenika. I da radimo zajedno sa svim zemljama EU u pogledu ciljeva i Konferencije UN o klimatskim promenama 2021. (COP26).

Drugo, vidimo da je vitalnost mediteranskog biodiverziteta ugroženog gubitkom staništa. Gore nam šume. Erozija tla napreduje. I karakteristike naših slivova se menjaju. Posledice su već ogromne. A rešenja su hitna kao i uvek.

Sva oštećenja moramo odmah popraviti. Razmenom iskustava i tehnologija. Koordinacijom zajedničkih akcija i sredstava intervencije. Ali i rešavanjem rizika putem jedinstvenih sistema predviđanja i rane intervencije.

Našem morskom okruženju ton je dala Međunarodna unija za očuvanje prirode u Marseju. Tamo smo se složili da zaštitimo 30% morskih i priobalnih područja do 2030. godine i da kontrolišemo preveliki izlov. Uloga Plave ekonomije u uspehu Evropskog zelenog dogovora na Mediteranu je ključna.

Klimatska kriza, međutim, zahteva horizontalno prilagođavanje svih javnih politika. Na primer, upravljanje oporavkom turizma nakon Covida mora biti zasnovano na novim modelima. Više se ne zasniva na broju posetilaca nego kroz pristup fokusiran na prirodu i ljudsko ponašanje.

Ovo je nešto što posebno zanima naša jedinstvena ostrva i obalu. Tamo štetan energetski otisak  mora ustupiti mesto zelenim inicijativama. Radost svakog posetioca treba integrisati u njihov suživot sa prirodnom lepotom mesta.

Konačno, što se tiče civilne zaštite i prevencije, saradnja između mediteranskih zemalja jednosmerna je ulica. Profil ekoloških katastrofa je uobičajen. Stoga odbrana takođe mora biti zajednička. A to znači nadogradnju Evropskog mehanizma civilne zaštite. I jačanje RescEU -a na Mediteranu, kroz namenske evropske rezerve.

EUMED, kao mediteranska komponenta evropske porodice, sada je pozvan da se uzdigne povodom nove stvarnosti na našem kontinentu i na našoj krhkoj planeti. I njegovo 8. zasedanje svojim odlukama ozbiljna je prilika da pokaže svoj pionirski potencijal.

Moramo izgraditi budućnost pravde u kojoj ljudi i priroda skladno i plodno koegzistiraju. Budućnost u kojoj će se buduće generacije ponosno osvrtati na ono što smo postigli. To će sigurno biti teška bitka. Ali onaj koji nemamo pravo da izgubimo. /ibna

*Članak premijera Kiriakosa Mitsotakisa objavljen danas u španskim novinama „El Pais“ povodom Samita južnih država članica Evropske unije (EUMED 9) koji se održava u Atini.