Priboj – Nekada vibrantna i puna života, pogranična sela u Srbiji danas su sve praznija. Oni koji su ostali, šale se da im umjesto komšija na kafu „dolaze“ medvedi i vukovi, jer ih sada ima više od ljudi. Ovi planinari poseduju dobar humor i vedar duh, a oni koji su tu ne žele napustiti svoje domove. Primer „življeg“ pograničnog sela u Srbiji su Sastavci kod Priboja, smešteni na granici Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Ne zna se ko je povukao linije međudržavne granice, ali jasno je da one prolaze kroz spavaće i dnevne sobe, ali i kroz groblja. Mještani šaleći se govore da im domaćini u jednom trenutku ponekad založe kazan u jednoj zemlji, a rakija im poteče iz druge.
– Meni je pola imanja u Srbiji, a pola u Bosni. Porez pola plaćam jednoj, pola drugoj državi. U našem selu ima mnogo specifičnih situacija zbog granice. Na groblju je to najupečatljivije. Jedan kamen je granica. Sa desne strane Srbija, sa leve Bosna. To znači da su moji pokojni roditelji sahranjeni tako da su im noge u Srbiji, a telo i glava u Bosni. Kapela nam je u Rudom, a sveštenik dolazi iz Priboja. Sve su to jedinstvene priče vezane za ova pogranična sela. Ima tu mnogo administrativnih izazova, ali ovde živim od rođenja i uspjeli smo se nekako prilagoditi i normalno živjeti, kaže za RINU mještanin sela Sastavci Rajko Marković.
Velike patnje Pribojaca počele su na dan kad se raspala bivša Jugoslavija i povukla granica koja nije postojala. Iako su čitavog života živeli kao građani jedne zemlje, nakon raspada jedan brat se probudio u Bosni, a drugi u Srbiji.
– Struju i ostale račune plaćamo u Priboju, poštar praktično radi u dve države. Nije ni njima lako, kuće su raštrkane. Ono što mi najteže pada je to što je sve manje ljudi i dece u selu Sastavci. Nekada je škola bila puna, a danas ima samo oko 15 učenika. To je sudbina ovih izolovanih sela, dodaje Rajko.
Četiri puta prelazimo granicu prilikom jednog putovanja do Priboja
Njegova supruga Biljana ostala je bez posla i sada se bavi poljoprivredom, drži jednu kravu, a mleko, sir i tele kada ih ima prodaje otkupljivačima. Plasman proizvoda im je otežan zbog geografskog položaja sela.
– Kada idemo u Priboj, moramo da pređemo granicu četiri puta, granični policajci imaju razumevanja za nas mještane pa ne moramo uvek čekati u kolonama, ali svakako, putovanje koje bi nam trebalo pola sata do Priboja, sa graničnim prelazima traje duplo duže. Značilo bi nam kada bi ovde bila neka seoska zadruga, kako bismo mogli bolje plasirati naše proizvode. Ovako sve ide sporije i preko zaobilaznih puteva. Neki smo se ovde prilagodili na sve te izazove koje donosi život u pograničnim selima, ali se nadam da će nadležni obratiti pažnju na nas i olakšati nam situaciju, kaže Biljana.
Neki od mještana sela Sastavci žive na teritoriji Bosne i Hercegovine, ali su čitav svoj život radili u Srbiji i tamo zarađivali penziju. Telefonske linije i sve ostalo im je iz susjedne zemlje. Kažu da ponekad imaju problema sa signalom mobilnih telefona i roamingom, ali su se navikli na sve te situacije.
– Ipak, ne bi bilo loše da se malo obrati pažnja na nas meštane pograničnih sela. Kao da smo uvek zaboravljeni, retko nas posećuju državnici iz jedne ili druge strane. Deluje kao da smo „ni na nebu, ni na zemlji“, dodaju mještani.
Sveto Vilotić je predsednik Mesne zajednice, ali i poštar. Kaže da kako bi došao do svih i podelio poštu, nekoliko puta dnevno prelazi iz Srbije u Bosnu i obrnuto, već više od dvadeset godina.
Veliki problem meštanima predstavlja činjenica da su im sve institucije fizički na teritoriji BiH, a u nadležnosti Srbije. Škola, policijska stanica, prostorije mesne zajednice i prodavnica su iz Srbije, dok je sve to na teritoriji opštine Rudo, a bosanska policija obezbeđuje skupove koje se organizuju na teritoriji Srbije.
Meštani čekaju rekonstrukciju lokalnih puteva
Putna infrastruktura u Sastavcima je u lošem stanju, državni vrh je obećao rekonstrukciju glavnih putnih pravaca kroz ovo selo, ali se to još uvek čeka.
– Ne treba nam mnogo, samo da možemo proći kada padne kiša ili padne sneg, kako bismo se mogli doći do naših kuća. Ne tražimo ništa luksuzno, vozimo polako, nemamo skupa vozila. Samo želimo da put bude prohodan kad krenu kiše i sneg, to je ono što nam treba. Rođeni smo i odrasli ovde, ne tražimo posebne uslove. Samo malo da se popravi postojeći put, dodaje Rajko.
Bratstvo i jedinstvo jače od svega
Međutim, ima i dobra strana. Ova granična kompleksnost nikada nije sprečila mještane sa tromeđe da žive složno i pomažu jedni drugima. Već gotovo pola veka svake godine organizuju okupljanje gde se druže i takmiče u raznim disciplinama. Ova sportska manifestacija koja slavi zajedništvo održana je i tokom pandemije koronavirusa, stoga ima jednu od najdužih tradicija kada su u pitanju manifestacije u Srbiji.
Neverovatne situacije u pograničnom selu Sastavci kod Priboja Autor: RINA
– O popularnosti ovog mesta svedoči podatak da se na ovom okupljanju jedne godine okupilo više od 40 fudbalskih klubova da odigraju meč. Dešavalo se da takmičari u bacanju kamena sa ramena naprave međunarodni incident kada kamen slučajno prebace iz Srbije u Bosnu. Najvažniji su dobri međunarodni odnosi; da nije toga, ovo selo ne bi opstalo. To je pokazatelj da ne možete razdvojiti nešto što je nerazdvojivo – ljude, njihove sudbine i istoriju, zaključio je Lazar Rvović, predsednik opštine Priboj.
Selo Sastavci je udaljeno 16,8 kilometara od Priboja, a od Rudog 17,3. Put do Pljevalja u Crnoj Gori je malo duži, 35,7 kilometara. Ima nekoliko stotina žitelja koji, iako ih granice razdvajaju, decenijama žive složno.
Kurir.rs/RINA
Bonus video:
Izvor: Kurir.rs/MojaTV.rs
