Na Balkanu živi drevni običaj – 1.marta sa belim i crvenim nitima

Na Balkanu živi drevni običaj – 1.marta sa belim i crvenim nitima

Prvog marta oživljava stari običaj čije se poreklo gubi u dubini vekova i ima značajno mesto na Balkanskom poluostrvu.

Crveno-beli tanki konopac ili konci nose se od 1. marta, u Grčkoj kao Martis, u Bugarskoj kao Martenica, u Rumuniji kao Martisor, u Severnoj Makedoniji kao Martinka, u Albaniji kao Verore i na Kipru kao Martui, za sreću, zdravlje ali i za zaštitu od zla oka i naravno od prolećnog sunca.

Smatra se da običaj vuče korene iz antičke Grčke, a posebno iz eleusinskih misterija. Mističari Eleusinskih misterija vezali su nit, Crocus, za desnu i levu nogu.

U Grčkoj od 1. do 31. marta deca na zglobu nose narukvicu od uvijene bele i crvene niti nazvanu Martis ili Martia. Prema popularnoj tradiciji, Martis štiti lica dece od prvih sunčevih zraka u proleće, kako ne bi izgorela. Izrađuju ga poslednjeg dana februara i nose ga prvog dana marta, pre nego što napuste kuću.

U nekim oblastima Martis se nosi na nožnom prstu poput prstena, tako da se onaj ko ga nosi ne spotakne. Ovu narukvicu skidaju krajem meseca ili je ostave na ružama kad vide prvog martina, kako bi je ptice mogle uzeti i saviti svoje gnezdo.

Običaj Martisa slavi se isto i nepromenjeno u Severnoj Makedoniji pod imenom Martinka i u Albaniji kao Verore. Stanovnici nose narukvice od crveno-belog konca kako ih sunce ne bi „uhvatilo“ koje skinu krajem meseca ili kada vide prvog martina. Treći pak vezuju nit za voćku kako bi procvetala, dok je neki stavljaju ispod koštice i ako sutradan pored nje nađu crva, to znači da će ostatak godine biti vrlo dobar.

Prateći tradicije i običaje vekova, Bugari prvog dana marta na reveru nose ukrase od belih i crvenih niti nazvanih Martenica. U nekim delovima Bugarske stanovnici postavljaju komad crvene tkanine ispred svojih domova kako bi sprečili da ih „spali baka Marta“, što je žensko oličenje meseca marta. Martenica funkcioniše u svesti bugarskog naroda kao amajlija, koja se u stvari obično nudi na poklon članovima porodice, praćena željama za zdravljem i prosperitetom.

Bugarska tradicija s početka 20. veka povezuje prvu Martenicu sa bitkom u Ongalu iz 7. veka između bugarskog Hanosa Asparuha i Vizantinaca, što je dovelo do odlučujuće pobede Bugarske. Posle bitke, Asparuh je poslao golubove sa belim nitima da objave pobedu njegovom taboru. Konci su tokom leta pocrveneli od krvi, stvarajući tako prvu martenicu.

Beli i crveni ukras od 1. marta na rumunskom se zove Marcissor. Crveni konac simbolizuje ljubav prema lepom, a beli čistoću biljke Galanthus reginae olgae koja cveta u martu i usko je povezana sa nekoliko običaja i tradicije Rumunije. Prema mitologiji, bog Sunce se transformisao u mladića i sišao na Zemlju kako bi učestvovao u proslavi. Međutim, njega je oteo zmaj, usled čega je svet izgubljen i zaronio u mrak. Jednog dana, mladić je sa svojim saputnicima ubio zmaja i pustio Sunce, donoseći proleće. Mladić je izgubio život i njegova krv je – kaže legenda – sneg obojila u crveno. Od tada, 1. marta, uobičajeno je da svi mladi pletu „Martisor“./ibna