Na forumu održanom u Tirani razmatrana se pitanja evropskih integracija

Na forumu održanom u Tirani razmatrana se pitanja evropskih integracija

Sedmi Forum civilnog društva Zapadnog Balkana, koji je održan u Tirani 16. i 17. aprila, završen je pozivom sledećoj Komisiji da nastavi politiku proširenja Zapadnog Balkana kao jedan od svojih prioriteta u interesu i regiona i EU.

Više od 180 predstavnika organizacija civilnog društva iz zemalja Zapadnog Balkana i EU učestvovalo je na ovom događaju, koji je organizovao Evropski ekonomski i socijalni odbor (EESC) uz podršku Evropske komisije i Veća za regionalnu saradnju.

Luca Jahier, predsednik EESC-a, u svom uvodnom govoru primetio je da je “proširenje, a posebno širenje demokratskih vrednosti i pravnih standarda EU u regionu Zapadnog Balkana, u interesu i naših partnera iz regiona i EU”.

Zamenik ministra Sokol Dedja dodao je da “regionalna saradnja nije samo međuvladina saradnja, već i saradnja između društava” i pohvalio EESC za važnu ulogu koju ima u rastućoj javnoj podršci proširenju EU.

Direktorica Angelina Eichhorst (Evropska služba za spoljne poslove) naglasila je da su “OCD ključni za jačanje posvećenosti političkih lidera i društava ka promeni političke kulture, ka većoj demokratiji, transparentnosti i vladavini prava, ka održivijim ekonomijama”.

Prema rečima Majlinde Bregu, generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju, „građani Zapadnog Balkana veruju da je civilno društvo najfunkcionalnije telo koje može odgovoriti vladama“.

Sloboda izražavanja, trgovina i mladi

Jedna od najvećih zabrinutosti izražena u Forumu je smanjenje prostora za civilno društvo u brojnim zemljama u regionu. U završnoj deklaraciji učesnici su naglasili da su “sloboda izražavanja i slobodni mediji preduslov za uspostavljanje čvrstih demokratija” i osudili napade na organizacije civilnog društva (OCD) od strane predstavnika vlada i medija koje finansira vlada. Takođe je dogovoreno da nacionalni ekonomski i socijalni saveti počnu da igraju važnu ulogu u implementaciji ekonomskih programa. Kolektivno pregovaranje, kao ključni mehanizam za stvaranje pravednog i održivog platnog sistema i borba protiv rodne neravnopravnosti u zaradama, snažno je podržano.

Učesnici su razgovarali i o trgovinskim pitanjima, te je insistirano na potrebi dalje integracije regionalnih ekonomija ukidanjem svih neopravdanih barijera koje su nametnute na uvoz roba i usluga i privlačenju privatnih investicija kroz povoljno i predvidljivije poslovno okruženje.

Što se tiče politika vezanih za mlade, konačna deklaracija ohrabrila je vlasti partnera na Zapadnom Balkanu da “značajno” ulažu u kvalitet kao način da se smanji nezaposlenost mladih, ali i da se osigura da su mladi ljudi bolje integrisani u društvo, jer je to bilo jedini način da se “ublaži njihova tendencija da emigriraju”.