Napadnuta dva verska objekta, vernici uznemireni

Napadnuta dva verska objekta, vernici uznemireni

U poslednja dva dana napadnuta su dva verska objekta, a vernici su uznemireni zbog smanjene bezbednosti u Blažuju i Kozarskoj Dubici.

Nepoznati počinioci napali su crkvu Svetog Save u Blažuju, južno od glavnog grada BiH Sarajeva. Vandali su iz crkve uzeli oko 230 eura, ali još važnije je da su lokalni pravoslavni sveštenik i srpski vernici, koji žive u većinski bošnjačkom i hrvatskom entitetu Federacija BiH, uznemireni ovim činom. Srušena su bočna vrata hrama, deo inventara je oštećen.

Slična situacija se dogodila i u Kozarskoj Dubici, gdje Bošnjaci žive u entitetu Republika Srpska, kojim dominiraju Srbi.

„Tokom dana videli smo da je razbijen prozor i oštećena fasada na nekoliko mesta na Čaršijskoj džamiji, koju planiramo da otvorimo na leto. Slučaj smo prijavili nadležnim organima, koji su sproveli istragu i, kako smo saznali od njih, klupe u glavnoj ulici takođe su oštećene tokom noći“, rekao je lokalni imam Safet Beganović lokalnim medijima.

Međureligijsko veće BiH osudilo je napade na džamiju u Kozarskoj Dubici i crkvu u Blažuju.

“Međureligijsko veće BiH pozdravlja reakcije i osude napada u lokalnim zajednicama i poziva nadležne organe da identifikuju i kazne počinitelje ovih vandalskih dela”, navodi Veće u saopštenju za javnost.

Međureligijsko veće u BiH dodalo je da ostaje posvećeno izgradnji mira i suživota u BiH, što znači poštivanje i očuvanje verskih lokaliteta, zajedničke kulturne baštine.

Ironično je da su se napadi desili malo pre 15. januara. Međunarodnog dana verskih sloboda. Ovom prilikom ombudsmeni Bosne i Hercegovine, prof. Dr Ljubinko Mitrović, dr. Jasminka Džumhur i Nives Jukić, pozvali su na poštovanje slobode i različitosti, na promovisanje tolerancije i dijaloga te na izgradnju društva u kojem svaki pojedinac ili grupa ima mesto i oseća se delom zajednice.

Ombudsmeni naglašavaju da je Bosna i Hercegovina dužna svim građanima osigurati verska prava i slobode bez diskriminacije, po bilo kom osnovu.

Ta obaveza proizilazi iz osnovnih postulata demokratije i demokratskog društva, u kojima svako ima pravo na slobodu veroispovesti, koja podrazumeva slobodu svakog čoveka da, sam ili u saradnji sa drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju religiju ili uverenje kroz učenje, običaje, molitve i obrede./ibna