Velika subota

Velika subota je drugi dan hrišćanske žalosti, nakon Velikog petka kada je Hrist razapet na Golgoti. Prema verovanju, Isus Hristos je proveo Veliku subotu u Hadu, podzemlju, te se ovaj dan posvećuje molitvi i tišini.

Jutrenje Velike subote se obično služi na Veliki petak uveče. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Vernici slave pobedu Hristovu nad smrću i saznaju da je ovo blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav, ali sa obećanjem da će vaskrsnuti u treći dan.

Vernici celivaju plaštanicu koja je svečano izneta pred pravoslavne oltare na Veliki petak. U hramovima, narod odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću, koji je osnova hrišćanske vere.

Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima. U Jerusalimu se događanja vezuju za Crkvu Groba Hristovog, gde vernici prisustvuju čudotvornoj pojavi “Blagodatnog ognja”.

Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Veruje se da bi trebalo učiniti neko dobro ili milosrdno delo da bi “nekome krenulo”.

Postoji dilema da li treba postiti na Veliku subotu. Sveštenici kažu da, iako subota važi za dan kada se po pravilu ne posti, na Veliku subotu treba postiti isto kao i na Veliki petak.

U narodu postoje mnoga verovanja i običaji na ovaj dan. U narodu je poznata i pod nazivom “zavalita subota”, jer se veruje da ove sedmice treba učiniti neko dobro delo.

Ručni rad, vez, lov i ribolov su poslovi koje vernici treba da izbegnu. U ruralnim sredinama nije dozvoljeno klanje stoke ili živine.

U okolini Leskovca postoji naziv “dugačka subota”, koji ukazuje na duge muke Hristove na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini zovu je i “crvena subota”, jer se tamo uglavnom uskršnja jaja boje na ovaj dan, najčešće u crvenu boju.

Izvor: ( www.alo.rs / Ibna.rs )