Neugodnosti u grčkoj spoljnoj politici

Neugodnosti u grčkoj spoljnoj politici

Referenca Kyriakosa Mitsotakisa tokom tripartitnog sastanka Grčka-Kipar-Egipat na izjave državnog sekretara SAD Mike Pompea u Atini za vreme posete prošle nedelje, mogu biti jedino znak neugodnosti.

Pompeo je rekao da SAD neće dozvoliti ilegalna bušenja u Bloku 7 kiparske Ekskluzivne ekonomske zone (EEZ), samo da bi nastavio i objasnio da misli na korištenje diplomatskih mera, jer je ovo sukob koji ne treba biti militarizovan. Međutim, kada je u pitanju i grčko-turski odnos, na pitanje kakav bi bio odgovor SAD u slučaju da Turci napadnu grčko ostrvo, odgovorio je “budimo sigurni da ćemo delovati da zaštitimo i sačuvamo osnovne suverene vrednosti države, državu zakona i vrednosti vlasništva“.

Prvo pitanje koje se pojavljuje je koliko su korisna Pompeova obećanja kada je predsednik SAD sirijske Kurde ostavio nezaštićene na milost Erdogana. Odluka Donalda Trampa da povuče trupe SAD iz Sirije se vidi kao zeleno svetlo za Ankaru da započne napad i iskoreni Kurde, koji su bili najverniji saveznici SAD u ratu protiv ISIL od 2011. godine. Drugo pitanje je da li grčki premijer nije shvatio stvarni uticaj Pompeovih izjava. Ako je shvatio, zašto ih pominje?

Tayyip Erdogan je potvrdio da je “igrač svetske klase” koji manevriše između SAD, Rusije i Irana, ne ustručava se da se sukobi sa velikim silama kada veruje da je to u interesu njegove države. Apsolutno odbacujući međunarodne zakone, UN i EU, on izvlači najviše iz turskih oružanih snaga efektivno upravljajući pretnjama. On ima jaku ekonomiju, otpornu na udare, ali i industriju oružja koja podržava oružane snage.

Ali ovo je vrlo dobro poznato, kao i njegova revizionistička politika na istočnim i zapadnim granicama njegove države. Ostaje pitanje, šta Grčka čini u vezi s tim? Za sada je postala prosjak u evropskim glavnim gradovima – Pariz, Berlin, Hag – tražeći sažaljenje EU, dok citiranje Pompeovih izjava nema nikakvu važnost, kao da je traženje zaštitnika da se suoči sa truskom pretnjom.

Nije tražio sankcije protiv Turske

Zapravo, za tri meseca koliko je na poziciji premijera, Kyriakos Mitsotakis nije čak ni pozvao na implementaciju ranijih odluka sa sastanaka EU da se Turskoj uvedu sankcije zbog ilegalnih aktivnosti u kiparskoj EEZ. Povukao je grčke borbene avione sa proslave Dana kiparske nezavisnosti. To je bila odluka Grčke, nedavno su potvrdili kiparski funkcioneri.

Kako je Kyriakos Mitsotakis rekao nakon sastanka sa Erdoganom, on “veruje u lične veze”. Erdogan takođe veruje, ali on isto tako veruje da je Egej njegov posed i da je njegova zemlja previše velika da bi bila pod restrikcijama. On veruje istu stvar za Kipar, za koji Mitsotakisova vlada – osim u saopštenjima – izgleda da veruje da je daleko. Međutim, dok se Kyriakos Mitsotakis oslanja na međusobne lične veze, Erdogan je višestruko povećao broj provokacija u Egeju, koje eskaliraju napadom na kiparski suverenitet, ali i oslobađanjem nekoliko hiljada migranata koji su napunili grčka ostrva i napravili međunarodni politički problem.

Nema plan za Balkan

U međuvremenu, Erdogan unapređuje veze čak i sa turskim vekovnim neprijateljem, Srbijom, te sa predsednikom Aleksandrom Vučićem deli mišljenje da su veze između dve zemlje dostigle svoj vrhunac. U isto vreme, Kyriakos Mitsotakis se sastao sa predsednikom Kosova, Hašimom Tačijem, što je simboličan potez koji ni jedan grčki premijer pre njega nije ni probao. Ostaje na distanci od jedinog potencijalnog saveznika u regionu, Severne Makedonije, ali je prepoznao koliko je važno da grčki avioni štite grčki vazdušni prostor. Ako motiv Severne Makedonije za ulazak u EU prestane da postoji, mogao bi je videti kako sedi u turskom krilu. Kakva slava za makedonske partijske borce…/ibna