Neugodnosti vlade oko nacionalnih pitanja

Neugodnosti vlade oko nacionalnih pitanja

Očigledno je da premijer ne voli spoljnu politiku; preferira ekonomiju i neoliberalnu koncepciju ekonomske diplomacije, čak i u pogledu nacionalnih pitanja.

Indikativno je da je, i tokom čitanja svojih programskih principa kao i tokom svog prisustva na Međunarodnom sajmu u Solunu (TIF), izbegavao da govori o nacionalnim pitanjima, grčko-turskim odnosima, kiparskom pitanju, makedonskom pitanju. Naravno, koliko god se trudio da izbegne nacionalna pitanja, oni su pred njim. Danas je Nicos Anastasiades u Atini, dok će se krajem septembra sastati sa Tayyipom Erdoganom u New Yorku. Što se tiče makedonskog pitanja, rekao je da će “strogo sprovesti nacionalno štetni Sporazum iz Prespe” i da će se u jednom trenutku, kako je rekao, upoznati sa Zoranom Zaevom – a biće zanimljivo videti kako će se prema njemu odnositi.

U kiparskom pitanju sakriće se iza Nicos Anastasiadesa i stava „Kipar odlučuje, a Grčka podržava“. Naravno, ako se stvari kreću prema ponavljanja pregovora na pravcu Ananovog plana – sa ili bez turskih trupa na ostrvu – naći će se protiv stava svoje stranke, kao što je to formulisao Kostas Karamanlis 2004. godine i od tada ga je usvojio Antonis Samaras.

Najteže pitanje u kojem se pojavljuje neugodnost nove vlade su grčko-turski odnosi. Odgovarajući na pitanje tokom TIF-a o tom pitanju, Mitsotakis je objasnio zašto će videti Tayyipa Erdogana u New Yorku: „Uprkos napetosti, uvek nameravam da razgovaram. Jer samo kada razgovarate možete da oslobodite napetost i na kraju pronađete obostrano prihvatljiva rešenja … Kada govorim o dobrosusedskim odnosima, mislim i na susedstvo Grčke sa Turskom, ali i na susedstvo Evrope sa Turskom. Prema tome, to će biti prvi sastanak … Sad, ako je gospodin Erdogan zaista spreman da krene u smisleno obnavljanje grčko-turskih odnosa, to je nešto što mora da dokaže u praksi“.

Gospodin Mitsotakis pokušava da predstavi ponašanje Turske u kiparskom Ekskluzivnom ekonomskom prostoru, kao i problem migranata, kao evro-turske probleme. Samo što se tiče ponašanja Turske na Kipru, Evropljani nisu voljni da preduzimaju finansijske mere protiv Turske – uprkos njegovoj ekonomskoj diplomatiji – dok vojna intervencija ne dolazi u obzir.

Što se tiče migracija, zemlje poput Holandije koju je posetio Mitsotakis, s jedne strane, priznaju doprinos Turske migraciji – jasno je to rekao Mark Rutte -, a s druge strane, ako Turska ponovo otvori migracione tokove, čak će i Holandija zatvoriti svoje granice.

Na kraju, Turska ima mnogo više sredstava da nastavi ekonomsku diplomaciju protiv Grčke i da podrži geopolitičke položaje koje promoviše u smislu tradicionalne diplomatske i vojne moći.

Ali, osim toga, Mitsotakis bi trebao jasno dati do znanja ono što smatra problemima „u pronalaženju obostrano prihvatljivih rešenja sa Turskom“. Da li je to, na primer, podela Egejskog mora koje zahteva Turska? Da li je to zajednička eksploatacija? Da li je to ukidanje granice EEZ-a ili samo kontinentalnog pojasa? Ali sa svoje strane, zašto bi Turska, koja vodi politiku velike ili barem regionalne moći, imajući otvorene frontove čak i sa Rusijom i SAD-om, i ne ustručava se pretiti EU migracijama, želela „da obnavlja grčko- turske odnose, i šta to više pokazuje u praksi”? A ako Erdogan nema nameru da obnavlja odnose, a želi da nastavi spoljnu politiku koju turski establišment gradi decenijama, kako će Mitsotakis reagovati?

Jedino polje koje se nudi za ekonomske odnose i diplomatiju je Severna Makedonija, ali tu se gubi prilika, jer ako Mitsotakis hoće da se reši nacionalističkog stava, moraće da napravi veliki zaokret./ibna