Novinar Gojko Vlaović objavio svoj prvi roman – “Braća po zvuku”

Novinar Gojko Vlaović objavio svoj prvi roman – “Braća po zvuku”

Ljudi treba aktivno da se suprotstave rasizmu i ksenofobiji

“Knjiga je skoncentrisana na život u tranzicionoj Srbiji. Njeni junaci ne pamte period socijalizma ali dolaze iz porodica radničke klase i suočavaju se sa svim modernim problemima kojima je ona izložena”, kaže za ibna.rs Gojko Vlaović, povodom izlaska iz štampe njegove prve knjige, romana “Braća po zvuku” koji je pre svega namenjen mladima.

* Zašto ste odlučili da jedan od glavnih junaka vašeg romana bude baš Kinez?

“Knjigu sam odlučio da napišem kada sam video informaciju o konkursu jedne izdavačke kuće za dečji roman za uzrast do 14 godina. S obzirom da smatram da svako književno delo iz oblasti beletristike mora da ima određenu pouku, a naročito ako je reč o romanu za decu, palo mi je na pamet da jedan od dva glavna lika bude Kinez koji sa porodicom živi u Beogradu. Društveni sistem u kome živimo proizvodi brojne devijacije između ostalog rasizam, ksenofobiju i nacional-šovinizam. To su sve pogubne pojave kojih mladi naraštaji treba da se klone jer donose samo zlo. Najveća etnička zajednica poreklom van Evrope  a nastanjena u Srbiji je upravo ona koja dolazi iz Kine i zato sam odlučio da jedan od glavnih likova bude pripadnik tog naroda. Hteo sam da mladim ljudima, tinejdžerima poručim da nikada ne treba da se dele na osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti. Omladina uvek mora da bude ujedinjena kako bi sprečila da joj reakcionarne snage nametnu razjedinjenost i konfrontaciju. Pank pokret zastupa takve vrednosti i zato su Nikola i Đijang, glavni junaci “Braće po zvuku“ i veliki drugari istovremeno i ljubitelji tog muzičkog pravca. Izdavačkoj kući Presing zahvalan sam na ukazanoj šansi.”

* Roman je možda najinteresantniji za mlade pankere, ali kakvu poruku nudi široj publici?

“Istu onu koju šalje pripadnicima pank pokreta. Ljudi ne treba da se dele po boji kože, po nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Takođe, nikako ne smeju da ignorišu te štetne pojave već teba da im se aktivno suprotstave.”

* Koliko knjiga dočarava promene u društvu, zemlji i Beogradu u kojem živite gotovo ceo život, od vremena kada ste kao vrlo mladi postali panker?

“Knjiga je skoncentrisana na život u tranzicionoj Srbiji. Njeni junaci ne pamte period socijalizma ali dolaze iz porodica radničke klase i suočavaju se sa svim modernim problemima kojima je ona izložena. Đijang pak dolazi iz zemlje koja je još uvek socijalistička i prema kojoj postoji puno predrasuda u takozvanom “prvom svetu“. Jedna od tih je da Kinezi ne znaju šta je pank što nije tačno i to u svojoj knjizi pokušavam argumentima i da prezentujem.”

* Da li planirate da napišete još neku knjigu, “mladalačku” ili drugačiju?

“Planiram da napišem drugu knjigu koja će biti realistički prikaz života modernog sindikalnog aktiviste. Zvaće se “Radnički tribun“. Počeću sa pisanjem čim se okonča centralna promocija “Braće po zvuku“ u septembru i Sajam knjiga u Beogradu u oktobru ove godine.”

* Jedan ste od voditelja onlajn radio-emisije “Ćoškarenje”, pišete kolumne, uglavnom na gradske teme, za list Danas. Vaši stavovi, pankerski i levičarski, izazivaju različite reakcije. Kako vidite svoju ulogu u tome?

“Čoškare od novembra 2015. radim sa drugarom Petrom Stojanovićem-Perom, na njegov predlog. On je inače i tehnički urednik “Braće po zvuku”.  Počeli smo u beogradskom klubu “Propaganda” kod zajedničkog drugara Slaveta koji je bio deo tima emisije. Nakon što je Slave prešao u drugu delatnost  Pera i ja smo nastavili sa emisijom u klubu “Zaokret” koji se nalazi u Cetinjskoj ulici. Ideja emisije je da u opuštenoj atmosferi u kafani sa gostima pričamo o svemu i svačemu. Jedan od gostiju u ranoj fazi, u drugoj epizodi, još dok smo radili u “Propagandi” bio je sadašnji glavni urednik dnevnog lista Danas u kome radim, Dragoljub Draža Petrović. U to vreme je bio urednik reportaže. Sa njim smo pričali o njegovoj velikoj ljubavi metal muzici i tinejdžerskim danima. Kada je postao glavni i odgovorni urednik pozvao me je u svoju kancelariju i rekao “hajde ti da pišeš kolumnu na gradskoj rubrici koja će se zvati Ćoškarenje. Otprilike da ti teme u kolumni budu kao što su vam u toj emisiji”. I od tada pišem kolumne u Danasu. Inače sam novinar ekonomske rubrike. U pravu ste, dosta mojih kolumni je urađeno iz pankerskog i levičarskog ugla. Pank slušam od prvog razreda srednje škole i to je moja muzika. Što se tiče levičarske orijentacije s obzirom da to za mene nije identitetska već klasna pozicija, a opet uzimajući u obzir da sam ja kao neko ko živi od svoga rada pripadnik proletarijata pogled na svet iz tog ugla je neminovan. Kome se to sviđa drago mi je, kome se pak ne sviđa još mi je draže zbog toga.”