NSRS usvojila zaključke u vezi sa Ustavnim sudom BiH

NSRS usvojila zaključke u vezi sa Ustavnim sudom BiH

Narodna skupština Republike Srpske (RSNA) usvojila je izveštaj o „antidejtonskom delovanju Ustavnog suda BiH“ i osam zaključaka kojima se predstavnici RS u institucijama BiH obvezuju da Parlamentarnoj skupštini BiH predlože da donese zakon o prestanku funkcije stranih sudija i izbor domaćih sudija u Ustavni sud BiH.

Nakon posebne sednice, koja je završena u ponedjeljak kasno uveče, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izrazila je zadovoljstvo činjenicom da su poslanici usvojili izveštaj i zaključke.

„Posebno je važno što smo usaglasili zaključke pre sednice parlamenta, a bila sam sigurana da će ova tema privući punu pažnju poslanika i uticati na podršku zajedničkim akcijama u odbrani interesa Srpske“, rekla je Cvijanovićeva novinarima.

Ona je naglasila da je ovo prvi korak i da će se o ovoj temi raspravljati na više sednica parlamenta.

“Ovo je komplikovan proces i nemamo u BiH partnera sa kojima bismo mogli razgovarati o problemima koji opterećuju zemlju. Međutim, pokušaćemo da razgovaramo i napravili smo prvi korak da stvari uredimo, jer je ova kriza nastala odlukom Ustavnog suda BiH koji je nastavio praksu OHR-a“, dodala je Cvijanovićeva.

Predstavnici Bošnjaka u RSNA glasali su protiv izveštaja i zaključaka, a bošnjački političari, uopšte, nisu zadovoljni čak ni činjenicom da je NSRS raspravljala o tom pitanju, rekavši da je to u nadležnosti državnih institucija, ali ne i entiteta. Oni su, kao i obično, pozvali međunarodnu zajednicu da reaguje i „preduzme korake“.

Suprotno ovom mišljenju, lider Hrvatske demokratske zajednice, najveće hrvatske stranke u BiH, Dragan Čović, rekao je da je uklanjanje stranih sudija iz Ustavnog suda BiH nešto što se mora učiniti.

Čović je rekao da u BiH ima mnogo stvari koje treba reformisati i da je Ustavni sud jedna od njih.

„Činjenica je da u Ustavnom sudu postoje tri predstavnika međunarodnih institucija već više od 20 godina i da je došlo vrijeme da Bosna i Hercegovina ima devet predstavnika iz tri konstitutivna naroda. Da bi se to desilo, moramo kroz parlamentarnu proceduru usvojiti adekvatne zakone i za to nam je potreban konsenzus“, rekao je Čović medijima.

BiH se ne može smatrati „protektoratom“ ako se želi integrisati u EU, smatra Čović.

“Hrvatsko nacionalno veće i HDZ BiH podržaće pristup da državljani Bosne i Hercegovine moraju biti u svim institucijama izvršne, zakonodavne i sudske grane vlasti, uključujući Ustavni sud BiH”, rekao je Čović.

Prema Ustavu, koji je deo Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, Ustavni sud sastoji se od devet sudija – dva Bošnjaka, dva Hrvata, dva Srbina i tri strane sudije koje imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava./ibna