Od pasivnosti do nelagodnosti u spoljnoj politici

Od pasivnosti do nelagodnosti u spoljnoj politici

Odgovor grčke vlade na pitanja spoljne politike kreće se od pasivnosti do neugodnosti, ako se posmatra “zabrinutost” u vezi sa pokretima Turske u Siriji.

Premijer Kyriakos Mitsotakis se čak ustručava da koristi reč “invazija” kada govori o prisustvu turskih trupa u Siriji. Grčka Vlada još uvek nije jasno rekla da li invaziju smatra kršenjem ugovora iz Lozane. Argument u kojem se govori da se radi o operaciji “policijskog tipa” nije ispravan jer je i sam turski predsednik, Recep Tayyip Erdogan, rekao da je to “isto kao na Kipru, gde god da se razvije turska zastava, ona odatle ne odlazi”.

Erdogan je o promenama ugovora iz Lozane govorio u decembru 2017. godine kada je posetio Grčku i tada je dobio odgovor kako od predsednika države tako i od premijera. Grčka Vlada, međutim, ovaj put nije reagovala jer se plaši kasnijih reakcija Turske. Prema izveštajima iz sedišta grčke Vlade, palate Maximos, sasvim realnim scenariom se smatra da će se Erdogan, kada završi sa Sirijom, ponovo okrenuti istočnom Mediteranu. Grčka može očekivati sukobe oko područja Kastelorizo. Grčki odgovor će odrediti gde će to stati.

Funkcioner Nove demokratije sa velikim iskustvom u pitanjima spoljne politike procenio je da će se najverovatnije provesti seizmička ispitivanja, ali da se neće ići dalje u probne bušotine. Erdogan će, međutim, nastaviti da održava tenzije i osporavanja kako bi pripremio tlo za blisku ili daleku budućnost. Isti funkcioner je rekao da grčka Vlada ne koristi ni jedan od mnogih poteza koji joj stoje na raspolaganju. Polovina flote se nalazi u Porošu, umesto da bude u Egeju. Drugi poslanik je ironično prokomentarisao da se “društvo bavi “Džokerom” i nema vremena za turske provokacije”.

Međutim, kada se postavi pitanje da li spoljnu politiku vodi Ministarstvo spoljnih poslova ili administracija u palati Maximos, svi, pa čak i oni najiskusniji, odustaju od odgovora. Jedino je sigurno da je značaj ministra spoljnih poslova umanjen, ako ne i potpuno devalviran od strane ljudi iz premijerovog okruženja.

Stav prema Turskoj se može posmatrati i kroz nastavak stava koji je usvojen prema nesuglasicama sa Makedonijom, gde se grčka strana još jednom ugledala na Francusku i njeno oblikovanje poslednjih događaja ulaganjem veta na perspektivu pridruživanja Severne Makedonije i Albanije, dok Italija gradi mostove između sebe i ove dve države pokušavajući da vrati ovo pitanje u EU okvire. Što se tiče Turske, grčka Vlada je isprepadana i pokušava da ne razljuti Erdogana i izbegne veći priliv migranata. Kada se govori o makedonskom pitanju, Vlada očito nema nikakvu strategiju, a planira da ne nervira stranke “hard-core” Grka. Na taj način, neaktivnost postaje doktrina vladine spoljne politike./ibna