Odluke Evrogrupe u vezi Grčke – ne vredi cilj od 3,5 % primarnog budžetskog viška

Odluke Evrogrupe u vezi Grčke – ne vredi cilj od 3,5 % primarnog budžetskog viška

Ove godine za Grčku neće biti na snazi 3,5-postotni primarni višak. Istovremeno, ni izdaci koji se odnose na izbegličko pitanje, i oni koji proizilaze iz finansijskih mera vlade za suzbijanje uticaja širenja koronavirusa neće se uzeti u obzir u konačnom rezultatu. Prema izjavama grčkog ministra finansija Hristosa Staikourasa posle sastanka, ovo su tri ključna zaključka sa jučerašnjeg sastanka Evrogrupe o Grčkoj.

Nema primarnih ciljeva viška

Kako je naglasio, odluka vodi smanjenju prihoda i većim naknadama za zapošljavanje usled smanjenja ekonomskih aktivnosti, dodajući da će ovi faktori biti uzeti u obzir u svim državama članicama prilikom definisanja njihovih budžetskih pravila, njihovih ciljeva i zahteva. “Shodno tome, ovogodišnji cilj za Grčku od 3,5% BDP-a više ne stoji”, zaključio je ministar.

Uticaj

Štaviše, dogovoreno je da će se usvojiti finansijske implikacije privremenih budžetskih mera za rešavanje situacije, poput intervencija radi suzbijanja širenja pandemije i izlečenja bolesti, povećavajući likvidnost preduzeća i sektora koji su pogođeni, istovremeno pružajući podršku za zapošljavanje i dohodak, i biće isključeni iz procene poštovanja budžetskih pravila. “Stoga su ovi specifični rashodi isključeni iz fiskalnih rezultata Grčke”, objasnio je Christos Staikouras.

Pored toga, države članice moći će da preduzmu sve potrebne mere za rešavanje finansijskih posledica ogromnog problema direktnim nastavljanjem potrošnje na podršku zdravstvenim sistemima, jačanje struktura socijalne zaštite, sprovođenje budžetskih – posebno poreskih – mera za pomoć preduzećima u oblastima i pogođenim sektorima, sa posebnim naglaskom na saobraćaj i turizam, da obustavljaju poreske obaveze, usvajaju mere podrške pri zapošljavanju te produžavaju naknade za slučaj bolesti i naknade za nezaposlene, pošto su ti izdaci takođe isključeni iz finansijskog rezultata.

Finansiranje

Istovremeno, Evropska komisija osniva poseban investicioni fond (sa ukupnim kapitalom od 37 milijardi evra), sa resursima koji će biti usmereni u zdravstvene sisteme, mala i srednja preduzeća, tržište rada i druge ugrožene sektore ekonomija.

U međuvremenu, Evropska investiciona banka mobilizuje finansijska sredstva (40 milijardi evra) kako bi obezbedila obrtni kapital i promovisala dodatna ulaganja u cilju podrške evropskim preduzećima, posebno malim i srednjim, što se takođe tiče Grčke.

Na kraju, Staikouras je obećao da će „u narednim danima grčka Vlada objaviti dodatne, važne mere koje su rezultat današnje odluke Evrogrupe, a koje su sistematski preispitane u prethodnom periodu“./ibna