Odnosi Bugarske i Severne Makedonije narušeni zbog pitanja istorije i jezika

Odnosi Bugarske i Severne Makedonije narušeni zbog pitanja istorije i jezika

Bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva rekla je da je jednosrtano povlačenje iz Zajedničkog naučnog odbora za rešavanje istorijskih sporova između Severne Makedonije i Bugarske, te je pozvala da se Komisija ne politizuje i da diplomatija podrži njihov rad.

Bugarska je uvek bila jedna od onih koji najozbiljnije podržavaju Severnu Makedoniju, rekla je Ekaterina Zaharijeva, pozivajući političko rukovodstvo Severne Makedonije da poštuje potpisan sporazum i da ga ne osporava.

„Naš cilj je da prepoznamo zajedničku istoriju, da zajedno proslavimo ove heroje koji su prepoznati kao Bugari, ali koji su se borili za ideale Makedonije; moramo reći da je problem jezik, koji je zvanično nastao Ustavom 1945. godine i zasnovan je na bugarskom jeziku“.

Zaharijeva je napomenula da „ne dovodimo u pitanje njihov identitet, jer smo prvi priznali Republiku Makedoniju. Ne postoji pravno pravilo za priznavanje nacije i jezika“.

Već 1999. godine imali smo sporazum sa Severnom Makedonijom, što je potvrđeno Ugovorom o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji, potpisanim pre nekoliko godina, u kome smo se dogovorili o tome kako da imenujemo njihov službeni jezik u skladu sa Ustavima dve zemlje. I to je način na koji smo se dogovorili oko toga. Želim da to ispoštujemo, dodala je ministarka.

„Naučnici mogu, naravno, podržati rad diplomata, ali rad Komisije ne sme biti politizovan. Da budem iskren, jednostrano povlačenje iz Odbora od strane Severne Makedonije izgleda kao pokušaj politizacije Odbora,“ rekla je Zaharieva.

Brunbauer: „Zahtevi Bugarske su smešni“

U intervjuu za Nezavisen.mk, austrijski istoričar Ulf Brunbauer opisao je zahteve Bugarske kao smešne.

„Prava prijateljstva znače prihvatanje različitih pogleda. Ako Bugari žele da budu dobri prijatelji sa Makedoncima, zašto ne početi sa prepoznavanjem i raspravom o ratnim zločinima koje su bugarske okupacione snage počinile na teritoriji Severne Makedonije tokom Drugog svetskog rata? Ovo je mnogo važnije pitanje od toga da li se neko u 19. veku deklarisao kao Bugarin ili Makedonac“, kaže istoričar Ulf Brunbauer.

„Što se tiče toga da li Severna Makedonija pripada EU ili ne, koreni njene državnosti i starost njenog nacionalnog identiteta i jezika potpuno su nebitni. Austrijanci nisu postojali kao poseban narod pre 1945. godine, a sada su Evropljani presretni, a Nemačka nije Austrijcima postavila nikakav zahtev da prepisuju svoju istoriju pre ulaska u EU. Stoga su trenutni bugarski zahtevi u oblasti istorije smešni i predstavljaju napad na slobodu izražavanja“, rekao je Ulf Brunbauer, poznati austrijski istoričar koji predaje istoriju istočne i jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Regensburgu u Nemačkoj. Takođe je akademski direktor Leibniz instituta za istočnu i jugoistočnu Evropu u Regensburgu.

Što se tiče različitog tumačenja istorijskih događaja, Brunbauer kaže da nije važna objektivizacija istine, nego razumevanje istine s druge strane. „Ne šteti Makedoncima ako Bugari veruju da je Krste Misirkov Bugarin, a ne šteti i Bugarima ako Makedonci tvrde da je Goce Delčev bio Makedonac“. On se u svom istraživanju fokusira na društvenu istoriju Balkana u 19. i 20. veku i izgradnju nacija. U „Drevna nacionalnost i večna borba za državnost: Istorijski geografski mitovi u Republici Makedoniji“, Brunbauer pravi presek istorije makedonske nacije./ibna