OHR i EUSR upozorili na stalnu diskriminaciju u BiH

OHR i EUSR upozorili na stalnu diskriminaciju u BiH

Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava  donelo je 22. decembra 2009. godine, presudu u istaknutom predmetu Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine u kojoj se navodi da Ustav BiH i izborni zakoni sadrže diskriminatorne odredbe. Prema presudi, ove odredbe onemogućavaju građanima koji ne pripadaju kategoriji “konstitutivnih naroda” da se kandiduju na izborima za funkcije člana Predsedništva BiH i delegata u Domu naroda BiH.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, Valentin Inzko, kaže u pisanoj izjavi za medije da je suština ove desetogodišnje presude jasna: Svi građani BiH treba da imaju ista prava.

“Ovo nije nikakva radikalna ideja. Ovo je način kako funkcionišu normalna demokratska društva. Diskriminacija po osnovu nečije nacionalne pripadnosti je oblik rasne diskriminacije, i stoga je krajnje teška. Sud u svojoj presudi smatra da se različito postupanje koje se isključivo ili u kritičnom obimu zasniva na etničkom poreklu pojedinca ne može objektivno opravdati u savremenom demokratskom društvu koje je izgrađeno na principima pluralizma i poštovanja različitih kultura,” rekao je Inzko.

On je dodao da je ovom presudom vlastima BiH naloženo da preduzmu potrebne korake da zaštite prava građana te time okončaju diskriminaciju po osnovu rasne i etničke pripadnosti. Međutim, deset godina nakon donošenja presude Evropskog suda za ljudska prava, diskriminacija se i dalje nastavlja, budući da ova presuda nije primenjena.

„Aneks 4 Daytonskog sporazuma, koji je Ustav ove zemlje, kaže da je Bosna i Hercegovina demokratska država, koja funkcionše u skladu sa vladavinom prava te da se Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda i njeni protokoli u Bosni i Hercegovini direktno primenjuju i imaju prednost nad svim drugim zakonima. Imajući to na umu, krajnje je vreme da se svakom građaninu BiH pruži jednak tretman, što je također utvrđeno Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima UN-a,“ rekao je visoki predstavnik Inzko.

Šef Delegacije EU i specijalni predstavnik EU u BiH, Johann Sattler, napisao je na svom blogu da “nema idelne države”.

“Nijedna zemlja nije savršena, ali ona koja teži da postane članicom Evropske unije treba uvažavati slobodu svake osobe na lični izbor i stvaranje mogućnosti da se takvi izbori pretoče u realne prilike. Drugim rečima, ako se Jevrej ili Rom, ili bilo koji drugi građanin, želi kandidovati na izborima u bilo kojoj od država članica Evropske unije, onda im to mora biti i omogućeno. Neki će možda pokušati pronaći izgovore zašto političarima u ovoj zemlji nije bilo dovoljno deset godina da nađu rešenje kojim će se zaštititi i afirmisati osnovna demokratska prava svih građana Bosne i Hercegovine. Daytonskim mirovnim sporazumom jeste zaustavljen jedan od najkrvavijih ratova krajem 20. vijeka, ali ne mislim da je bila namera da njegovi nedostaci ostanu nerešeni. Obnova dugotrajnog mira podrazumijeva prevazilaženje i suočavanje s nazadnim narativima prošlosti. Za početak, treba obezbediti da se nečija prava ne umanjuju pod plaštom zaštite tuđih,” kaže Sattler.

Kaže da je, tokom godina, čuo desetine razloga zbog kojih je provođenje presude Sejdić – Finci izrazito složeno ili čak nemoguće.

“Ipak, presuda se jednostavno mora provesti kako bi se osiguralo da zemlja štiti individualne slobode i primjenjuje pravične temeljne principe. Istovremeno je to i neizostavna međunarodna obaveza Bosne i Hercegovine i jedan od prioriteta utvrđenih u Mišljenju Evropske komisije o zahtevu za članstvo u EU.

„Političke prepreke, praktične poteškoće ili čak nedostatak sredstava ne mogu biti izgovori za neprovođenje odluka Evropskog suda, navodi se i u nedavno objavljenom Izveštaju stručnjaka o pitanjima vladavine prava u Bosni i Hercegovini,” zaključuje Sattler./ibna